Четвртак, Август 29, 2019
Једну за дванаест горих
У свету је тренутно веома популарна шпанска серија „La casa de papel“. Видех добре критике па реших да погледам. А кад тамо – пројекат! Заправо, све са телевизије и медија треба загледати добро, јер ништа ту не би било, у време кад јесте, а да не треба ту да буде по задатку. И тако Шпанци направише серију, у којој неколико људи пљачка штампарију новца, али тако да за своју пљачку добију симпатије људи. Међу пљачкашима су и два Србина: обојица ко од стене одваљени, један педер, други његов кум, са све пушком и песмом на уснама: „Свилен конац србијански крој...“. Заправо, пљачкаши, које предводи Професор (његов отац је и сам пљачкаш банака, а он сам лечен по психијатријским болницама), сви одреда су од зла оца и од горе мајке, а ништа бољи нису ни они који треба да их улове. Нису то ни таоци, али самим тим ни народ који, уз медије, посматра овај ријалити уживо. Њихов заштитни знак је ОТПОР, партизанство, борба против фашизма у свету и песма „О бела ћао“.
Како ово треба да звони у нашим ушима на узбуну, а гле – ми аплаудирамо! Нема овде ничега за симпатије, већ за одбојност од самог почетка, не само за карактере, већ и вулгарност у сваком смислу.
Али јесмо ли ми, гледано свет уопште, дошли до тога да тако изгледамо? И да се са тиме поистовећујемо? Видите, ту лежи квака. Ово ускоро неће бити потребно ни онима који то праве и славе. Али у томе ће неко морати да плати цех. У Другом светском рату цех су платили Јевреји и Цигани, јер су они имали паре и злато, а неко је морао да исфинансира рат против индустријализације Русије. Западу на памет није пало да да своје паре, ни да Хитлеру отвори сефове швајцарских банака.
И овде се приказују ријалити са идентичним садржајем као у овој шпанској комунистичкој серији, која треба да винклује народ за будуће догађаје. У том смислу имате и бомбастичне наслове, који морају стално да потпаљују мржњу између народа на овим просторима (то се ради у свим бившим републикама), док се истовремено политичари у уста љубе. Али та мржња мора да се негује и храни – до тренутка кад ће бити окренута ка свом сопственом народу. Јер за време рецесије и још већег пада и гладовања неко ће морати да одговара. У ту сврху се мржњом потпаљују наводно православни, јер они треба да изнова положе главу за будући лепи живот миграната и гејева. Е зато је битно да се на време православац огради од тога и да, уколико буде и био позван да гине – да зна знашто ће да гине! За касту Дачића и Кркобабића?!
Дакле, православни не треба да се плаше и немају разлога за то да се скривају и беже, будући да ће они судити свету. Они само морају да подвуку неке црте преко којих неће прелазити и поставити границе према онима који ће бити у стању да их продају за шаку плеве. Стога се најпре чувајте радикализма у сваком смислу, јер су то људи који су најподложнији конвертитству сваке врсте.
*
„Овде се, апсолутно, већ 30 година тадашњи систем, који се називао демократски централизам, који суштински, ко хоће да види, нема никакве везе и није условљен са тиме да ли ви имате комунистичку идеологију, да ли сте у неком назови капиталистичком систему или социјалистичком, апсолутно укинут преко ноћи и нико за њим секунд жалио није. Ово је, на крају, ко хоће иоле објективно да прати и гледа анализу и генезу стања, довело до ситуације у којој појединац више нема никакав утицај на то у којем се правцу креће заједница, шта ће да ради, на који начин ће да ради; и размислите: да ли се ово десило случајно, спонтано или је све ово што се тренутно дешава у ствари последица губитка везе са неким системима, који су ови народи, како-тако (можда не и идеално) развијали генерацијама и вековима...
Тако смо ми из једне утопије, која је имала једну звезду, ушли у нову, која има дванаест пута више очекујући боље резултате.“ Александар Сјеклоћа за „Космополитику“
Студентски протести `68. године били су, заправо, ради задобијања више комунизма. И сад се добро загледајмо сви, нарочито православни: ко је и даље на власти? И кад излазите на гласање не гледајте на естраду и кловнове на листама, већ мислите која каста стоји иза њих. Последњи дани западне цивилизације биће обележени, каже Шпенглер, разним комунизмима. И пробајте да избегавате приче за пола мозга и размишљајте шта је идеологија (како не бисте упали у замку користољубља), а шта је живот (решења која вас неће ни условљавати, ни спутавати да се развијате, радите, живите).
*
Због чега неко у Србији финансира градњу мини хидроцентрала, које не помажу, а не финансира градњу велике хидроцентрале, од које би становништво добијало струју? Изградња малих хидроцентрала озбиљно може да поремети становништво и активности на одређеној територији, него што би се тако нешто десило са великом хидроцентралом на подручју које и није насељено.
На нашем распарчавању неко од зелених зарађује силне паре.
"Оваквих избеглица нигде није било. Све прави и здрави мушкарци у најбољим годинама, који су децу, жене и старе оставили да ратују и гладују. Какав је то онда човек? Зато се не пецајте на плачне наслове."
У земљи, у којој су на првом месту мигранти и гејеви, а на последњем православни Србин и Српкиња, немогуће је размишљати о заједници већ о свом личном путу и спасењу.
Нико не може да путује без личних дознака ако не постоји неки систем, у праву си. Кажу да ће Балкан бити Латинска Америка ЕУ, а у Латинској Америци су поново на снази гериле. Тако да, будући да нећемо да се боримо против великих, борићемо се између себе.
Захвалност
Причалице твоји добри текстови, као и овај, увек нас нагнају на дубока размишљања. Свака част.
Хвала ти на томе!
Делим што нађем да је вредно размишљања како би још неком било од користи. Слава нека је Богу на добру, а мене помени у молитви.
Од Бога ти радост и спасење!