Уторак, Октобар 12, 2010
Хуман као Србија
"Катанић на Нешковом вису"
За време рата против Бугарске у жестоким окршајима 1884./85. године свакодневно је страдало све више војника. Али, за разлику од Србије, која своје рањенике збрињава, Бугарска нема организован војни санитет, а њихови рањеници, препуштени самима себи, остајали су на месту рањавања. Због тога Европа прикупља помоћ и конвоји са санитетским материјалом спремни су да крену за Бугарску. Између европских конвоја и Бугарске испречио се фронт са српском војском. Тада се догађа нешто што се у историји ратовања не бележи ни до тада, а ни касније: на захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије је одобрила војној команди да за један дан прекине рат, отвори линију фронта и пропусти санитетски транспорт који је из Беча упућен у Софију. И не само то - Србија се придружује апелу из Европе, отвара своје војне магацине, додаје лекове, ћебад, кревете и све оно што је неопходно за отварање једне болнице у Бугарској. Тако Србија прилаже своју помоћ и залихе непријатељској земљи са којом је у ратном стању. За овај преседан у светској историји ратовања, Међународни Црвени крст у Женеви доделио је специјално признање Црвеном крсту Србије, а у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви стоји табла на којој пише „... Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године...“.
Нисам знала.
Ха, ето разлога више да Србију свет доживљава као земљу дивљака. Срамота.
lekcija iz istorije koja se u školama ne uči... a trebalo bi. sve je manje humanosti
Prijatno!
*месечина
И ја сам о овоме прочитала тек пре неку годину, али свему изгубих траг - све до неки дан, кад текст на моју велику радост поново нађох. И донесох га, поноса ради. :))) Љубим.***
*домаћица
Заиста је тужно, не само због овога текста, већ и због онога што наша деца заиста уче. Поздрав!***
Нема године да се нама нешто што другом лепо урадимо врати истом мером...
Ovo sada cujem prvi put, ali me ne iznenadjuje. Nas narod je sustinski posten i pun dobrote. Steta sto onaj 1% cini da nas u svetu posmatraju kao divljake. Saljem ti poljubac, istrazuj i dalje.
Srbi su od vajkada castan i posten narod. Taj epitet smo ZASLUZILI ! Medjutim, pomatrajuci divljanje na ulicama Beograda ili ponasanje navijaca veceras, u Italiji, pomislim da je malo ostalo od te casti, tog postenja, junastva, pravdoljubivosti. Svet na nas gleda kao na divljake a nazalost, omladina se danas tako i ponasa. Kao da su juce sa drveta sisli. Hvala za predivnu pricu i lekciju iz istorije. Poz !
*Мира куглоф
Наш народ јесте такав: можеш да га вређаш, шамараш, блатиш, презиреш, каљаш, дуго, али кад он каже доста е тад ће и свету да буде лакше и боље. Поздравче.***
*несаница
Ми се у рату за то изборимо. Зато нас и чикају, мада то не знају. А што се осталог тиче ја одавно не гледам свет очима ТВ, поготово јер из Италије стижу апсолутно супротни искази нашим и чуђење, на које наши коментатори неће и не желе да одговарају. Са овим навијачима није ишла, као што је обичај, полиција наша, што је довољно сумњиво и отвара многа питања.
Волим ја да чујем више извора. :)))
Поздрав, ноћобдијко.***
.. Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године...“.
...јер је немогуће да су синови, унуци, потомци тих јунака ови вандали на нашим улицама...
*Анамче
Баш напротив мислим, Анамче. Више се питам чији су потомци ови што се праве фини, а хулигани су у белим рукавицама, који нам сваки дан убијају душе Фармама, Великим братом и другим аферама. Друго је разбијати контејнере, а друго је душе. Машем.***
Teško je objasniti
ljudima pojmove kao što su UZROK i POSLEDICA.Stidimo se postupaka svoje dece ne pitajući se kako su postali
huligani, vandali, banda razularena.Jeste da su još naivni. Lupanje grada / naravno da ne odobravam / se vidi, ostavlja ružnu sliku, mnogo košta. "Pošteni" lopovi to lepše rede ne ostavljajući za sobom nikakav trag.Tako ispada da nemamo ni lopova, ni para, ni onih koji treba da odgovaraju.Zato će huligani će potvrditi kako funkcioniše pravna država.
Volim Srbiju...O,moja Srbijo..Pozdravvvvvvvvvvv.....
svaki put me obradujes nekom lepom pricicom, covek se uci dok je ziv :)
*Даца
Зато и рекох да не желим ни да гледам ни да причам језик ТВ-а, који има само један циљ, а то је да нам испира мозак. Поготово јер је веома дискутабилно ко јесте а ко није хулиган. Нарочито ако се носи транспарент "Смрт држави", а финансира те странка педофила.
Машем!***
*Јован с.с.
И ја је волим много, мој Јово. Само кад би се сви ми у њој волели и бринули о њој као она о нама. Поздрав и теби!***
*гастросити
Драго ми је, заиста. И немам шта додати, осим да се у потпуности сложим са тобом.
Свако ти добро.***
Dobri su potomci naših slavnih
predaka kakvo je društvo u kom odrastaju.Dovoljno je zaviriti u neke udžbenike, prihvatiti sve ono što nam se nameće a što je na štetu dece, pa da shvatimo
zašto su takvi.
Ako je "parada ponosa" srpski ponos,onda je bolje kako reče pokojni patrijarh Pavle da nestanemo kao narod.
*Даца
Слажем се са тобом, Дацо. Све нам се намеће са стране да би се ми показали као дивљаци. А заправо смо сви жртве, које неко свесно приноси туђим боговима. О лицемерству да не говоримо. Зато овај народ и није бунтовао против оних који су другачији, или себе тако замишљају, него против онога страног што нам се намеће. Јер су и ти другачији, свесни тога, одбили да буду у колони, знајући да се неко њима поиграва.***
Humanost je najveći i najteži ispit, Samo najveći ga sa uspjehom polože..
pozdrav
Диван пример! Кад би и данас људи били такви, где би нам био крај?
У данима када на површину избија зло, највише што се може учинити за људе јесте- подсетити их на дане у којима је Добро показивало своје лице...А то управо ти чиниш у време када се многи згражавају над оним што нам се догађа, ко год био организатор свега тога.
Овакви примери представљају можда само свице у свеопштем мраку, али онима који имају очи да виде - то су прави светионици.
Предивна прича о хуманости једног народа, тј. оних који су тада одлучивали у име народа.
Србија јесте напаћена и хумана, као што су и они који имају права да себе називају Србима. Све остало је - лук и вода.
*мимче
Вала, право кажеш, девојчице! И ја тако мислим. :))) Машем!***
*мандрак
Ни шта додати, ни одузети. Таман је како си рекао. Поздрав, приповедачу!***
*бихепи
Па данас је мир, девојчице, није рат. Ми у рату процветамо. Грлим!***
*Ви
Да, радости, погодила си. Превише је мрака око нашег народа, па светла добро дође. Ово је била тек једна од сијалица, а даће Бог да их буде још. Љубим те.!***