Уторак, Април 20, 2010
Ивушки
фото: Sergio Borkoni. Ивушки плакучие.
Зорька
золотая светит над рекой,
Ивушка родная, сердце успокой.
Ивушка зелёная, над рекой склонённая,
Ты скажи, скажи не тая, где любовь моя.
Были с милым встречи у твоих ветвей,
Пел нам каждый вечер песни соловей,
Ивушка зелёная, над рекой склонённая,
Ты скажи, скажи не тая, где любовь моя.
Но ушёл любимый, не вернётся вновь,
С песней соловьиной кончилась любовь.
Ивушка зелёная, над рекой склонённая,
Ты скажи, скажи не тая, где любовь моя.
Ты скажи, скажи не тая, где любовь моя.
...a ja ništa ne razumem tekst:(
*АнаМ
Па лепо одеш на гоогле транслате и он ти све лепо преведе, хе, хе. Руска народна песма, непознатог аутора, говори о врби која је била сведок једне љубави које то више није. Да ли је сад разумљивије, Анамче?***
Јесте, тако лепо кажи...дала си ми идеју за пост,
Значи љубав као врбов клин???:))
*АнаМ
Ха, ха, ха! Кажем ја: нико као Анамче нема такав угао гледања. Грлим!***
Va dvorja moje mašte..tako nekako..Pozdravljam.
*Јован с.с.
Ја не умем, нажалост, по руски, Јово, али те свакако по нашки поздрављам.***
ono bi značilo u dvorištu moje...pa bitno da razumem..
Morala sam da procitam tvoj prevod AnaM, ali nema veze, dovoljan je i veliki zagrljaj koji ti saljem!
Буквално превод би овако гласио:
Златна зора /ица/ обасјава реку,
врбо драга, срце утеши,
зелена врбо над реком надвијена
реци, реци, где је моја љубав?
Био је са драгим сусрет под твојим гранама,
чуле су се сваке вечери песме славуја
рефрен
Отишао је вољени, вратити се неће,
песмом славуја завршила се љубав,
рефрен
------------------------------
Ne zvuči baš lepo, ali to je suština.
Лепа је...
и даје инспирацију...
понекад се спустим до реке
до твоје косе
иако ниси ту
милујем је
док зелени у руци,
чекам да време пожури
да стигнеш
па да поново стане
као и овај тренутак
док чекам.
Нисам тужан
само ослушкујем
између спуштених грана врбе
твоје покрете
како грлиш меко својим рукама,
идаље те чекам у тишини
спреман да сакријем пољупце
на твојим уснама.
Поздрав
duša slovenska i kroz reči i kroz melodiju...
Prijatno!
Лепа је...
и даје инспирацију...
понекад се спустим до реке
до твоје косе
иако ниси ту
милујем је
док зелени у руци,
чекам да време пожури
да стигнеш
па да поново стане
као и овај тренутак
док чекам.
Нисам тужан
само ослушкујем
између спуштених грана врбе
твоје покрете
како грлиш меко својим рукама,
идаље те чекам у тишини
спреман да сакријем пољупце
на твојим уснама.
Поздрав
Vrbe i ljubav..
podseti me na pesmu
Seti se Nina
jedne jeseni
kad si otišla...
Kada sam rekla NE ZVUČI LEPO mislila sam na svoj prevod.
*Мира куглоф
Добро је да је превод био ту, а загрљај је таман, Мирче! Машем!***
*Даца
Хвала, мила, на преводу. Звучи разумљиво, а то је сасвим довољно. Остало ће покрет душе да надомести. Грлим!***
*крилаанђела
Драго Крилце, радујем се да ти је песма ова послужила и донела инспирацију. Хвала за дивни печат који си нам оставио.***
*сањарења
Па такве су врбе и песме о врби: увек нас на нешто подсете. ***
Морска врба
Сама врба стоји над морем на стени,
Расплела је косу зелену и дугу;
Наличи на нимфу коју су проклели
Да постане дрво и да шуми тугу.
Слуша песму гора када јутро руди,
Агонију воде у вечери неме;
Непомично стоји тамо где све блуди;
Облаци и ветри, таласи и време.
И ту шуми с њима, дајући полако
Мору коју грану, ветру листак који,
И, ко срце, себе кидајући тако,
Тужно шуми живот. - Сама врба стоји.
Јован Дучић
*Миша
Одлична песма, и одлично надовезивање на тему. Поздрав, Мишо. ***
Mozda
2002 recitovah neku pesmu, u vosci, u tivtu, a bila je to neka ruska pesma, nepoynatog autora, mornarska, ne mogu da se setim ni reci jedine, a znam da sam dobio pet dana nagradnog zbog te pesme, i znam da je bio nepoznat autor. Castio bih pivom kada bih mogao da dodjem do nje, a kriv sam jer sam je zaboravio, ali ...
Nazdaruvlje karamad
Mozda
2002 recitovah neku pesmu, u vosci, u tivtu, a bila je to neka ruska pesma, nepoynatog autora, mornarska, ne mogu da se setim ni reci jedine, a znam da sam dobio pet dana nagradnog zbog te pesme, i znam da je bio nepoznat autor. Castio bih pivom kada bih mogao da dodjem do nje, a kriv sam jer sam je zaboravio, ali ...
Nazdaruvlje karamad
Mozda
2002 recitovah neku pesmu, u vosci, u tivtu, a bila je to neka ruska pesma, nepoynatog autora, mornarska, ne mogu da se setim ni reci jedine, a znam da sam dobio pet dana nagradnog zbog te pesme, i znam da je bio nepoznat autor. Castio bih pivom kada bih mogao da dodjem do nje, a kriv sam jer sam je zaboravio, ali ...
Nazdaruvlje karamad
Izvanjavam se zbog ovoga, ali zakazala je tehnika a i radim vec 12 sati pa sam i ja zakazao...
*Владо
Поздрав, Владо! Па бар да си нешто запамтио, па да је потражимо, овако, и поред добре воље, немоћни смо да помогнемо. Надам се да ћеш се сетити. Свако добро.***