Старац ми рецитује

„Не тражи од мене да те волим,

љубав се не тражи.

У скривеним дубинама срца

она се сама рађа.“

- Кажи ми сада, како се рађа? Хајде, реци ми!

- Не знам, старче.

-То је мала реч. Ако ти је кажем, схватићеш одмах.

„Волиш ли ме? Ах, не волиш ме! Ево, видим, не гледаш ме.“

То је некако ниско. Некако је лако изговорити те мале речи „волим те“. Али то се не говори. Задобија се ћутке личношћу коју изградиш. Изградиш се и други луди за тобом. Негујеш се изнутра и гледаш још како то да сакријеш, али онај други то осећа и привлачиш га.

Ако волиш и не тражиш љубав других, сви ће к теби долазити. То је тајна. Тајно да их волиш и они ће то знати па ће ти и издалека слати своја добра осећања. Разумеш?

- Шта да разумем? Како се горе премештају?

- То што ти олако кажеш је неприродно. Природно је ово што ти ја говорим: воли несебично!

 

Преподобни старац Порфирије