Понедељак, Март 04, 2013
Моја Србија - Космет
Погледајте ову децу - нашу будућност. И немојте задржавати сузе. Пустите их нека теку...
- Је л` имаш неку поруку за све твоје вршњаке који те гледају тамо у Београду, Нишу, Новом Саду, у Суботици...? Шта би ти њима рекао?
- Ја бих им рекао да се чувају свачега што није за њих и да буду живи и здрави... Да буду срећни и... не знам више шта. Све им желим најбоље.
- Да редовно посећују цркве, да се моле Богу за даљи живот и да им све потече у миру и покајању.
- Ако мора да се деси неки рат, ја бих морао да идем. Али ја се надам да то неће да се деси и да ћу да живим мирно на Косову и Метохији.
...
Da srce zaigra, a dusa zatreperi i da ne prestane da treperi dok je ovakve dece... A onda osvrt na ovu nasu gradsku decicu, kojoj je glavna briga imaju li psp ili weee.. koji su zaboravili ( ili nisu ni nauceni) igrati se medj travom i pod plavetnim nebom..i lepo ti dodje da sednes i places...
*2ме
Драго ми је да се разлика примети и у нама који је уочавамо причињава баш такве осећаје. Живот на примеру побија сва људска мудровања о бесмисленим потребама за овим и оним, јер је само једно потребно.
Добро нам дошла! :)
У њима је снага Србије!
*Јанакис
Верујем и надам се. Ја оволике разборитости, озбиљности и мудрости нисам видела ни код нас старијих. Пред њима се стидим посрамљено.
"Дете је отац човеку!"
*Цветић
Што више размишљам, све више сам сагласна. Преострашћеном човеку потребно је неострашћено дете да га учи.