Недеља, Јануар 20, 2013
Децо, где су вам родитељи?
Пре више од деценије, по повратку из Грчке, моја снајка је донела и прегршт дивних прича, које је превела и дала мени да их поделим са причољупцима. Међу њима је била и ова: "Наши стари родитељи". Зашто је помињем? Зато што ми једна сестрица посла пре неки дан адресу са филмом и молбом да га погледам, што ја и учиних, а филм, гле чуда, започиње баш овом причом!
Најтоплије вам га препоручујем!
Prvo, da pohvalim nov izgled bloga! Ova bebica je pravi mali andjeo :)
Prica ptice lastavice je zaista potresna prica i nazalost uopste nije retkost :(
Susrecem se i u bliskoj okolini sa takvim "slucajevima" i jednostavno ne razumem tu sebicnost i izgovore o prezauzetosti. No, nije dzabe ona poslovica "Sto posejes to ces poznjeti", pa kako sam cinis ne ocekuj bolje...:(
Pozdrav!
p.s.sad je vreme za neke nove patofnice uz ovu bebicu ;)
Potresla sam se gledajući ovaj film.
Svako od nas bi trebalo da učini bar nešto, ma koliko malo.
*меркур
Кад је видех нисам могла да одолим - морала сам је довести овде. :)
Да је и ово - превише је, али, нажалост, знамо сви да није. Слаби смо и слабимо све више на пољу љубави, јер се разводњавамо на пољима филозофије.
у.п.: Кад помињемо патофнице, морам рећи да је мени са Божићем и Новом годином стизала честитка за честитком и то од новорођених беба! Никад ми нису биле лепше и драже! Већ самим тим довољно је јасно да ће у скорије време бити, Боже здравља, и патофница нових. :)
*нена58
Данас баш установисмо како некад рођаци по крви могу да буду далеки, док комшије и јесу род најпречи. Није крв која нас обавезује, већ дух. По томе се познају људи.
Nisam gledala film, ali sam svedok kako neki brzo zaborave ko im je podario zivot i od njih stvorio ljude.
Tvoj blog odmara oci i dusu!
*тачкица
Младост је лудост, кажу, зато често и не разуме ни себе ни свет око себе. Старост зна да је у животу једино потребна љубав. Тога ћемо се, касније или пре, сви сетити. Дај Боже пре, док не буде касно.
Поздрав ти! :)
Ovo je tako tuzno!
Dok sam gledala film,same suze su tekle:(Mnogo mije zao svega. nemarnost,prema nemocnima ,bolesnima,beskucnicima!
Jako se tuzno osecam nakon ove price, i price od Merkur.
*лора1
Онда не смем ни да ти дојавим вест коју управо прочитах, а тиче се старих, болесних, онемоћалих и њима сличних... Види се да се свет не учи љубави већ себичности. Али... све има своја два краја...
Љубим утешно док смо још при памети! :)
Gledajući ovaj video, prepoznah ovog lekara Milana, pošto je iz mog kraja. Znam ga još kad je bio klinac i eto postao je lekar.
Gledam i učini mi se poznat nešto, i videh ime i prezime onda sam se uverio da je to on.
Ah, pricalice...toliko tuznih sudbina u ovom svetu,da je zaista mnogo tesko!
Kada bih imala neku moc,sve bih vratila one iz grada u selo,na svoja ognjista.A,ja da imam gde sutra bih se vratila,eto,mozda i jednog dana budem ponovo na selu,ja se nadam?
Nadam se,da ce jednog dana proraditi savest nekome i vratiti se na selo?
*beliocnjakx
Не кажу џаба како је свет мали. Човек, заправо, и кад оде у свет, као да је у комшијско двориште закорачио. :)
*лора1
Где је коме боље - нек му је од воље, Лора, а ми да се врћамо на село што пре, да поправимо слику од Меркур, тј. да јој дамо наставак. Може? :)