Четвртак, Август 28, 2014
Чуда Пресвете Богородице
Слика је преузета са сајта: http://www.orthphoto.net/photo.php?id=9368#
Острво Кефалонија. Њега такође називају острвом чуда. А то је све због тога што се тамо дешавају догађаји које је тешко назвати обичним. Сваке године уочи празника Успења Мајке Божије на острву долази до малог земљотреса, а на сам дан празника пада киша, која је у то време године тамо права реткост. Али то још није најважније чудо, већ његов увод. На празник Благовести Пресвете Богородице Кефалоњани доносе у цркву беле љиљане, који су слични ономе, са кога се Пресветој јавио Архангел Гаврило. Ти цветови се стављају у икону Мајке Божије «Панагија-Крини», у стаклу, где и остају без воде скоро до празника Успенија Пресвете Богородице. И тада се дешава нешто предивно: на сувим стабљикама љиљана се расцветавају нежно бели цветови – и то пет месеци после тога како су били посечени из врта! На празник Успенија Мајке Божије после Литургије у цркви се служи молебан, цветови се освећују и деле верницима који су тог дана дошли у цркву. Те суве стабљике љиљана су сличне нашим душама, које су исушене од безверја и сумњи. Белоснежни цветак као да нам напомиње да за Бога нема ништа немогуће и да наша душа, огрезла у гресима, такође може да се расцвета и озари Божијом благодаћу.
Треба напоменути да су љиљани библијски цветови. Сам Господ сведочи о томе у Јеванђељу од Матеја: „Погледајте на пољске љиљане, како они расту, нити се труде, нити окрећу: али кажем вам да се ни Соломон у свој својој слави није одевао тако као сваки од њих“. (Мт. 6, 29)
Богородичини кринови, Украјина, Кулевча. Сеоска црква, посвећена Светом Николају, задивљује таквим чудима, над којима „мозгају“ научници Одеског ботаничког врта и Одеског регионалног бироа судско-медицинске експертизе...
Шта није знао Петар Први
У време мог ходочашћа у село Кулевча Одеске области Свето-Николајевска црква је била пуна народа. Тога дана се празновала Казањска икона Мајке Божије, која се прославила још у Царска времена. У Украјини за ту икону знају врло добро пошто је она повезана са познатом битком под Полтавом 1709 године. Показало се да су по наређењу Петра Првог Казањску икону Мајке Божије доносили на бојевно поље. И када је овоземаљски Цар повео своју војску у напад, Царица Небеска је надахњивала руске војнике на разбијање шведског краља Карла XII, који је командовао најјачом војском у Европи.
Данас Казањска икона привлачи к себи не ратним, већ мирним чудима! Украшена је осушеним љиљанима, на којима се лепо виде младе луковице. Оживели цветови нежно обавијају Пречисту и Богомладенца, али притом не заклањају Њихове Свете Ликове.
Задививши се толико овом необичном појавом, обратио сам се за објашњење настојатељу цркве Николаја Чудотворца свештенику Саратског региона протојереју Павлу Ноги. Причајући о том чуду, отац Павле је изнео из олтара писмени закључак специјалиста Ботаничког врта Одеског националног универзитета Мечникова - доктора биолошких наука Александра Сљусаренко и млађег научног сарадника Зинаиде Котикове. У том документу је црно на бело написано: „Шестог маја 2005. Године настојатељ Свето-Николајевске цркве у селу Кулевча Саратског региона Одеске области, протојереј Павле Нога је у врту одсекао листове и стабла травнатог растиња и ставио их у цркву: један део - на киот (рам) Казањске иконе Мајке Божије, а други изнад киота. Средином јуна, уочи празника Свете Тројице (19.06.2005.), стабљике биљака су двапут израсле и процветале. У првој декади јула листови, стабљика и цвет тог травнатог растиња су почели постепено да се суше, а почетком августа су се потпуно осушили. У октобру 2005. на потпуно осушеним стабљикама биљака почеле су да се образују многобројне луковице – „деца“ беле боје, а неке од њих су порасле и дале зелене листиће...“. Од тада сваког Васкрса верници доносе беле кринове, који се полажу на икону Казанску, након неког времена се осуше, и на празник Свете Тројице дешава се чудо: потпуно суво цвеће опет оживи, на сувим стабљикама љиљана се расцветавају нежно бели цветови!!!
После брижљиве анализе и састављања фототаблица закључено је да „истраживани узорак представља осушено стабло травнатог растиња, које највероватније припада врсти белог љиљана“. Притом одески научници нису могли да објасне како су се у условима одсуства тла, довољне количине влаге и хранљивих материја на потпуно сувим стабљикама образовале живе луковице.
Библијски љиљани
Како су прошле, тако су и ове године љиљани такође процветали на дан Свете Тројице, који се славио осам дана раније него прошле године - 11 јуна. У вези са тим наш дописник је позвао директора Одеског Ботаничког врта Александра Сљусаренка. Уместо коментара, господин професор је обећао да ће спровести нова истраживања. Притом он није могао да објасни због чега бели љиљани, који су стављени на киот Богородичине иконе, не цветају по природним законима, већ се сваке године прилагођавају променљивом датуму празника Свете Тројице.
Интересантно је да су се суви љиљани расцветали и на Касперовској икони Пресвете Богородице (заштитнице Одесе), која се налази у тој истој сеоској цркви. То чудо је заинтересовало и кијевског биолога Марију Бољшакову, која је отпутовала у село Кулевча као поклоница. На интервјуу је признала да је лично била у цркви Николаја Чудотворца и узела одсечене беле љиљане, које је отац Павле освештао. Био је то 28 април 2006. године (празник обновљења цркве Пресвете Богородице поред Живоносног Источника у Константинопољу). По повратку кући Бољшакова је један љиљан однела у Кијево-Печерску Лавру. Како се само она задивила када је на празник Свете Тројице (то је било пре пола месеца) осушени љиљан пустио младице на икони Успења Пресвете Богородице. Ту информацију је потврдио и лаврски благајник Архимандрит Варсонуфије. Према његовим речима у цркви Свих Преподобних Печерских „љиљан и данас расте на чудесан начин“. У киот иконе, где се налази сам цветак, не долази ни ваздух ни вода...