Крик за Србију

 
"Од Другог светског рата систематски се ради на уништавању српског села. Радника можеш да уцениш, да га натераш да мисли и оно што ни у сну није снио. Сељак је независан, има свој посед, изворе прихода, свој став. Наравно, као такав неподобан је властодршцу. Коме треба поданик који мисли? Пошто сељак није хтео под корбач, узели су му децу. Од богатог и независног сељака направили су сиромашног радника, зависног по сваком основу. Данас смо богата земља пуна сиромашних грађана. Отуђени смо од Бога, традицију презиремо, сиромаштва се не стидимо, кукање нам је једина радна навика."