Четвртак, Новембар 06, 2014

Благо теби

 

 

Читав Сабор Српске православне цркве 1977. године дошао је новом пругом у Бар. Плавим возом.

Строги државни протокол није предвидио посјету цркви. А наредног дана био је празник Светих Ћирила и Методија.

На литургију у цркви Светог Николе у Старом Бару, не марећи за протокол, дошао је једино епископ рашко-призренски Павле. Остао је код оца Бошка на ручку.

Отац Бошко се потоњем патријарху српском пожалио на тежак живот у Бару, на малтретирања која доживљава, како једва прехрањује породицу… Владика Павле га је пажљиво саслушао и прозборио само:

- Благо теби!

Преузето

 

 

Поучно!!!! [Одговори]

Људима је тешко да схвате значај патње и страдања у овоземаљском животу. Већина нас би желела да осети мало правде на земљи. Можда нам је зато тешко да се носимо са животним недаћама. Понекад човек губи стрпљење посматрајући јачање наопаких људи. Само мали број истрајних ће успети да остане исправан до краја. А све су већа искушења и страдања.

Comment by Марина (11/17/2014 22:06)

[Одговори]

Јуче поново слушам тумачење Књиге о Јову где се каже да је смисао живота у парадоксу. Страдања су део нашег живота. Као што се гвожђе у огњу кује, тако се и наш дух кали кроз ватру и воду. И има још нешто не мање занимљиво. У том предавању се каже следеће: "Код Јевреја, после Холокауста, важило је као чин највеће храбрости једног Јевреја или Јеврејке да роде нову децу. Што значи да предају нова мала бића животу који неће моћи заштитити." Људи нису ти који владају приликама. Не могу, као што видимо, они да уреде да на земљи буде рај. Бог је тај који влада. Зато не треба бринути одвећ, јер Господ премишља и о црву на дну мора, а да неће о човеку.

Comment by pricalica (11/18/2014 00:24)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме