Субота, Октобар 16, 2010
Кроткост
Једног дана, његова служавка је приметила на столу хрпу пожутеле хартије. Поспремила је уред, узела папире на којима је време утиснуло свој траг и бацила их у ватру. Затим је узела један други завежљај чистог и белог папира и ставила га наместо баченог. Мислила је да ће овим њен послодавац бити задовољан. Међутим, када је научник дошао у свој уред, потражио је своје папире. Служавка му је, као да се ради о нечем најобичнијем, испричала шта је урадила са старим папирима. На немар своје служавке, мудри научник одговорио је са пуно кротости:
- Шта уради, дете моје? Уништила си рад од двадесет две године.
То је било све.
Заиста, колика је храброст потребна да неко победи бес и угуши лаву срџбе у часу када осећа да му је учињена неправда, да губи своју имовину, да се његова личност слама. Кротак човек је херој и постаје подражавалац Христа кад успева да савладава зверски бес у себи и постаје свој господар.
Uf, kakva prica. Pitam se kako je uspeo.
Ljubim!
Za takve se kaže da znaju stati na loptu. Takvi su rijetki, ali zlata vrijede.
pozdrav
Kada bi bilo vise takvih. meni da se tako nesto desilo ja bih verovatno rekla nesto ironicno i otisla da izbacim bez iz sebe na drugom mestu.
Lepo ispričano.Pozdrav
Тешко је...А опет - увек има оних који то умеју...
Ретки су, јер је одувек ретко оно што је вредно...и посебно...
*месечина
Ако желимо да сазнамо, мораћемо на себи ваљано да порадимо. Љубим. :)))
*мандрак
Да, то су играчи који се траже и чија се вредност препознаје на даљину. Поздрав.***
*успавана
Ја не смем ни да мислим о томе; боље је. Поздрав и добро нам дошла, Успавана!***
*Јован с.с.
Па да, боље је испричано него ли бити виновник приче. Поздрав.***
*Ви
Због ретких сунце сија, и нас још увек има на земљи. Врлина је оно што свет држи. Грлим!***
Smej se i kad bi plakati hteo, osmehom sakrij sto ti dusa skriva, jer tako se mora pred ovim svetom, koji u tudjim suzama uziva. ....termometar na mom ekspres loncu (glavi) bi eksplodirao. u istom bi sluzavku, obario, pa dinstao, pa uz fini prilog servirao. ;0 sjajno kao i uvek!
MA sta vam je. Sve moze d ase iskontrolise.
MA sta vam je. Sve moze d ase iskontrolise.
*гастросити
Хвала за подсећање на стихове из споменара. :))) Баш пријају, нарочито као изненађење, што на неки начин и јесте. А мислим ни да даљи текст није непознаница; још како се многи од нас можемо препознати у њему. Поздравче!***
*успавана
А након коментара Гастроситија, сасвим се лепо надовезује твој пост, Успавана. Свакако да се може сваки осећај исконтролисати, чак и љутња. Јер, кад се млеко разлије, ту баш и није крива у толикој мери шерпа, да се на њој искаљујемо, већ онај који је шерпу оставио без надзора. Дакле, ако неко жели да бесни, онда најпре нека се љути на самог себе. Или нека батали срџбу. Ником добра ионако није донела. Поздрав!***
trening pomaže, ali vreme je ono što nas nauči kako u pokedinim situacijama reagovati. ponekad je baš teško emocije savladati...
Prijatno!
Bas tako. Nikom dobro nije donela. Ja umem cesto d aako sam ljuta na nekoga da ga zagrlim. Mozda taj neko hoce da me istera iz takta, a moj potez moze samo da ga iznenadi i ja budem u prednosti. pozzika
*домаћица
У праву си, драга Домаћице. Међутим, постоји још нешто што треба разликовати: неправедни и праведни гнев. Поздрав!***
*успавана
Јако леп потез имаш, Успавана. :)))
Мени се допада много и поздрављам га.***
meni se to sve doima malo drugacije - ja ne stavljam akcenat na njega, koji nije reagovao , vec na nju - koja se drznula da dira tudje stvari i bez pitanja ih baci (jos gore - spali!)... to je sa njene strane apsolutno nepostovanje, pre svega, i bezobrazluk... niko ne moze da dira u tudje papire (stvari - kakve god one bile) bez ikakvog pitanja, bez provere sta je to... za mene je to cisto nepostovanje i bezobzirnost! ja nikada ne diram nesto sto ne znam sta je, ali pre svega ne preturam po tudjim stvarima, ma koliko one neuredno stajale (ili ma koji razlog (subjetivan) postojao za to!)...
a njemu svaka cast sto je uspeo da se kontrolise... i ne smatram da je velik sto je to uspeo. bacene su godine njegovog truda i rada. mora da je posle toga umro od tuge i bola.
*постморталне
Добро нам дошла, пре свега. А сад, оно што не прочитасмо, а што некако искрено сумњам да је било, због извора из којих долази, то о томе ми и нисмо разговарали. Поздрав.***
*настасја
Свакако, о томе јесте писано и о томе се и може разговарати. Лепо је да си то приметила. Али свако и одговара за своје. И свако се са својим теретом носи на свој начин. Некад је и психички шамар јачи од телесног. Сад друга је ствар како ћемо се ми односити према своме раду. Некоме је рад да ради, неком да се њиме слади. Али земља се и даље врти, са нама или без нас. А како сам и сама нешто слично доживела, то могу из искуства да кажем како нема потребе једити се. Људи су важнији од свега. Поздрав, Настасја!***
da tako nerazmišljajuć,bez pitanja baci papire, rad koji je trajao 22 godine....
pa ja bih je obesio...
*јованов123
И шта ондаК? Запечатити свој живот злом, код толике науке? На шта ће то било коме? А и мишљења сам да је морао доћи до неког шаблона за толике године истраживања, како би могао да настави са радом, а не да стави тачку. :)))