Недеља, Септембар 26, 2010
Диогенова потрага
Александар Велики сусрео је једном Диогена. Приметио је да тражи нешто међу лобањама. На питање шта тражи, Диоген му је одговорио:
- Величанство, тражим лобању вашег оца
Филипа, али, нажалост, не могу је препознати.
Смрт све изједначава, не испитујући ко је краљ или роб, да ли је богат или
сиромашан. Смрт је једина која у потпуности изједначава све људе.
Živa istina! Zato u životu ne treba gomilati materijalne stvari jer sve to na kraju krajeva ne znači ništa ...
Tek na kraju mnogi shvate da je naše samo ono što vidimo, a iza nas ostaje ono što stvorimo,
Upravo tako. Smrt je ultimativna tacka postojanja i tu smo svi isti tj mrtvi!
Vecina juri materijalno...a niko ne bi voleo da postane najbogatiji stanovnik groblja.
A postanu upravo to.
Prethodni komentari su sve rekli. Ispod kože smo svi isti.
pozdrav
Da, u trenutku smrti smo svi isti, ali materijalno nam olaksava zivot.
Hteli to da priznamo ili ne, ali tako je.
Stvar percepcije, neko skuplja stari novac, neko novi. Oboje su kolekcionari.
Ha ha ha.
:))
*мимче
Поздрав и добро нам дошла, Мимче! Лепо је кад млади препознају мудрост мисли. Машем ти!***
*сањарења
А од тога што видимо дај Боже да буде добро које је са десне стране, а не лоше које је са леве. Машем!***
*боки којић
Али тачка од које почиње зарез, хе, хе. Машем!***
*степскивук
Како лепо речено! Дивота! Вееелики поздрав, Степски! Машем!***
*талас
Свакако, јер је и наше тело материјално. Не ваља кад све постане тело, јер и од таквих колекционара има бољих, хе, хе. Бистро!***
Da li grešim ? Smrt je samo neminovan završetak svakog živog bića, ali upravo ona deli ljude na grešne i pravedne.
Smrt, dama koju niko ne očekuje, a svima dolazi...
Možda ipak nismo svi isti u trenutku smrti???
Neko svojim nestankom potrese čitavu zemlju,
za nekim zauvek ostaju suzne oči,
neko ostavi trag da ga se večno sećaju,
a neko nestane mirno kao da nikad nije ni postojao...
Hahahaha, bas si me nasmejao :-D
*Даца
Смрт је, по речима апостола, плата за грех. У том смислу, будући да сви умиремо - сви смо и грешни. Самим тим нас она (смрт) не може делити на праведне и грешне, већ својим постојањем сведочи да сви људи јесу грешни, а само је Господ безгрешан и једино Добро. Дакле, Он, Господ, је тај Који по безграничној Милости својој раздељује душе. Машем!***
*Анамче
У телесној смрти јесмо, али у духовној нисмо. До гроба са нама иде све материјално, али преко гроба само духовно. Отуда су и осећања која остају за њима, а која се, у зависности од њих, различито пројављују, и овако како и сама наводиш, али и на много других начина. Машем!***
*tixana
Оно што је за Степског, то је за њега, али са наше стране ти желимо добродошлицу на блог. Поздрав, tixana!***
Наравно да си у праву... физичко тело је само физичко... и ту престаје све.
У духовном свету сви смо једаки, исто одговорни за дела које смо или нисмо направили...
Анамче... баш лепо звучи. Требала сам узети такав ник:))
Поздравчић
a posle zareza opet dolazi tacka :=))
*pricalica
Ja sam se priključila još u Avgustu ali dobrodošlica mi je svakako draga! =)
Čemu toliko mahanje? Ja sam "novo meso" pa još nisam ušla u štos ...
*мимче
Е, али ја сам мислила на овај блог конкретно. :)))
А махање ти је у знак поздрава. Рецимо да ја тако волЕм. Надам се да ти не бива хладно од њега. :)))
Нееее баш напротив ... У сваком случају хвала пуно! Машем и ја*** 8)
Јесте истина и оно што пише као пента ове приче, али ми се коментар АнеМ мноооого допада јер говори да, иако нас смрт изједначава физички, постоје начини да се и након њеног доласка разликујемо - пошто се сећање многих покољења супротставља смрти, и омогућава живот и након ње...некима...
*Ви
Анамче ти је чудо: како она гледа свет, то њен продавац само један пар имађаше. :)))
А, истина је да управо та осећања и дела која ће се чинити на основу њих, доприносе различитостима које и по смрти не престају. Смрт јесте нека врста тачке, царине, на којој се сви голи и боси нађемо. Након ње та тачка код неких прелази у зарез, а код неких у три и више тачака. Другим речима зарез би био чекање до Страшног суда, а три или више тачака - вечност.
Ево и теби да махнем! :)))
Смрт све изједначава, не испитујући ко је краљ или роб, да ли је богат или сиромашан. Смрт је једина која у потпуности изједначава све људе.
--------------------------------
Opet se vraćam na ovo objašnjenje. Smrt sve izjednačava tako što dolazi kao plata za greh kada nestajemo kao fizička bića, a nastavljamo večni život kao duhovna bića.Ali u tom večnom, duhovnom životu nismo isti jer jedni odlaze / po zasluzi / u raj a drugi u pakao.
..." kad porastem kad razmislim, kašće mi se samo"...
do tad
Prijatno!
*Даца
Наравно, АЛИ, чак и смрћу се не завршава наша земаљска мисија, јер молитве цркве и оних који остају иза упокојеног, заједнички: сећањем, помињањем, приношењем имена на Светој Литургији, милостињом, милосрђем и другим добрим делима за покој душе уснулог могу да умилостиве Небеског Судију и да, ако је у паклу, изађе или пређе на мање страшно место, или ако је у рају, да седне ближе Богу, да тако кажемо. То само сведочи да смрт није од Бога и није коначност, већ мост који морамо, услед огреховљености наше природе, сви прећи. Поздрав!***