Среда, Децембар 17, 2008

Бродолом

Страшни бродолом преживео је само један човек. Када се освестио, видео је да су га валови избацили на ненасељено острвце.

Грозничаво је почео да моли Бога да га спаси. Свакодневно је сатима и сатима гледао на морску пучину, очекујући да се појави помоћ. Уморивши се од тог ишчекивања, на крају је одлучио да од брвана који су пливали по води, сагради себи колибицу, која ће га штитити од разних непогода и у којој ће чувати оно мало своје имовине.

Једнога дана, враћајући се из уобичајене потраге за храном, он угледа своју колибицу у пламену. Чинило му се да се димни језици уздижу до неба. Најстрашније му је било то што је у пламену изгубио све што је имао. Целим његовим бићем овладали су туга и бес.

- Боже, како си ми то могао учинити! – узвикнуо је јецајући.

Пред зору га је пробудио звук брода који се приближавао обали његовог пустог острвцета. Дошли су да га спасу.

- Како сте знали да сам овде? – упитао је измучени човек своје спасиоце.

- Видели смо твоје димне сигнале – одговорише му.

Када ништа око нас није како треба, онда је веома лако пасти духом. Но, веру не смемо губити јер се за нас Сâм Бог брине и онда када патимо и страдамо. Уколико се твоја колибица поново запали и до темеља изгори, сети се да то може бити димни сигнал који призива милост Божју.

[Одговори]

Da,i mozda je na kraju najbolje da izgori pa da praveci novu dobijemo volju i veru za zivot...Divne price nalazis!:***

Comment by tuzna (12/17/2008 21:52)

[Одговори]

*tuzna
Само се настављати треба, никад освртати. Ако треба - гради, зидај. Ако не ваља, дозволи јој да падне, јер и падање је неки нови почетак.
Поздрав, радости!

Comment by pricalica (12/17/2008 21:56)

[Одговори]

Прво сам осетила горак укус у устима, јер ми се учинило да је таква и ова утеха...А онда сам се сетила неких нових почетака, као и тренутака радости кад се нешто ново изградило, а старо се преболело.
Добро би било да не дођемо у ситуацију да шаљемо димне сигнале, али ако се мора - бар ћемо добити још једну потврду да Бог никад не напушта оне који не очајавају.

Comment by Ви (12/17/2008 22:58)

[Одговори]

Ja sam trenutno taj covek, samo sto ja zelim da ostanem na tom ostrvu

Comment by casper (12/17/2008 23:19)

[Одговори]

Super je pričica... Jel mi možeš reći kako se slike ubacuju na post? Nov sam bloger pa ništa ne znam!

Comment by jelenak85 (12/17/2008 23:25)

[Одговори]

Истина је увек у нама и природи око нас. Људи треба да верују и да се надају.

Јако лепа и поучна прича, браво Причалице.

Поздрав

Comment by krilaandjela (12/17/2008 23:34)

[Одговори]

*Vi
Али сва срећа па смо упознати са Кутијицом с бригама, зар не? Како се лепо ове приче сад надовезују, рекла бих.

Comment by pricalica (12/17/2008 23:56)

[Одговори]

*каспер
Аха, мислиш сад кад су донешене потрепштине! Па, добро... сврнуће они јопет да те опскрбе док се не одлучиш вратити...

Comment by pricalica (12/17/2008 23:57)

[Одговори]

*јеленак85
Добро дошла, Јеленак85! Оставила сам ти коментар на твом блогу. А теби хвала и за коментар и за још понешто... Свако добро.

Comment by pricalica (12/17/2008 23:59)

[Одговори]

*крилаанђела
Шта рећи сем кимнути главом, а онај који верује то ће и видети. Поздрав, Криоце, и свако добро.

Comment by pricalica (12/18/2008 00:00)

[Одговори]

Nevolja umije ponekad na pogrešan način da skrene tok našim misli, tumačenja. Možda nam se u tom trenutku učini najvećom, a u stvari to je samo još jedan stepenik. Najvažnije je da to neko sve vidi gore. pozdrav

Comment by mandrak72 (12/18/2008 06:16)

[Одговори]

"kad Bog negde zatvori crata, on otvoru prozor".
ioza svakog kraja krije se novi početak.
vrlo isteresantna priča.
Prijatno!*

Comment by domacica (12/18/2008 09:40)

[Одговори]

*mandrak72
Он види, да, али је важно да и ми то видимо, јер како би иначе изашли из свега онога што може да нам се деси. Поздрав.

Comment by pricalica (12/18/2008 20:36)

[Одговори]

*домаћица
Да, тако каже народ јер без Бога не бива ништа, али је за сваку невољу искључиво крив човек, и он је тај који затвара врата, док Господ увек има прозор за све наше невоље.

Comment by pricalica (12/18/2008 20:37)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме