Среда, Децембар 17, 2008
Бродолом
Страшни бродолом преживео је само један човек. Када се освестио, видео је да су га валови избацили на ненасељено острвце.
Грозничаво је почео да моли Бога да га спаси. Свакодневно је сатима и сатима гледао на морску пучину, очекујући да се појави помоћ. Уморивши се од тог ишчекивања, на крају је одлучио да од брвана који су пливали по води, сагради себи колибицу, која ће га штитити од разних непогода и у којој ће чувати оно мало своје имовине.
Једнога дана, враћајући се из уобичајене потраге за храном, он угледа своју колибицу у пламену. Чинило му се да се димни језици уздижу до неба. Најстрашније му је било то што је у пламену изгубио све што је имао. Целим његовим бићем овладали су туга и бес.
- Боже, како си ми то могао учинити! – узвикнуо је јецајући.
Пред зору га је пробудио звук брода који се приближавао обали његовог пустог острвцета. Дошли су да га спасу.
- Како сте знали да сам овде? – упитао је измучени човек своје спасиоце.
- Видели смо твоје димне сигнале – одговорише му.
Када ништа око нас није како треба, онда је веома лако пасти духом. Но, веру не смемо губити јер се за нас Сâм Бог брине и онда када патимо и страдамо. Уколико се твоја колибица поново запали и до темеља изгори, сети се да то може бити димни сигнал који призива милост Божју.
Da,i mozda je na kraju najbolje da izgori pa da praveci novu dobijemo volju i veru za zivot...Divne price nalazis!:***
*tuzna
Само се настављати треба, никад освртати. Ако треба - гради, зидај. Ако не ваља, дозволи јој да падне, јер и падање је неки нови почетак.
Поздрав, радости!
Прво сам осетила горак укус у устима, јер ми се учинило да је таква и ова утеха...А онда сам се сетила неких нових почетака, као и тренутака радости кад се нешто ново изградило, а старо се преболело.
Добро би било да не дођемо у ситуацију да шаљемо димне сигнале, али ако се мора - бар ћемо добити још једну потврду да Бог никад не напушта оне који не очајавају.
Ja sam trenutno taj covek, samo sto ja zelim da ostanem na tom ostrvu
Super je pričica... Jel mi možeš reći kako se slike ubacuju na post? Nov sam bloger pa ništa ne znam!
Истина је увек у нама и природи око нас. Људи треба да верују и да се надају.
Јако лепа и поучна прича, браво Причалице.
Поздрав
*Vi
Али сва срећа па смо упознати са Кутијицом с бригама, зар не? Како се лепо ове приче сад надовезују, рекла бих.
*каспер
Аха, мислиш сад кад су донешене потрепштине! Па, добро... сврнуће они јопет да те опскрбе док се не одлучиш вратити...
*јеленак85
Добро дошла, Јеленак85! Оставила сам ти коментар на твом блогу. А теби хвала и за коментар и за још понешто... Свако добро.
*крилаанђела
Шта рећи сем кимнути главом, а онај који верује то ће и видети. Поздрав, Криоце, и свако добро.
Nevolja umije ponekad na pogrešan način da skrene tok našim misli, tumačenja. Možda nam se u tom trenutku učini najvećom, a u stvari to je samo još jedan stepenik. Najvažnije je da to neko sve vidi gore. pozdrav
"kad Bog negde zatvori crata, on otvoru prozor".
ioza svakog kraja krije se novi početak.
vrlo isteresantna priča.
Prijatno!*
*mandrak72
Он види, да, али је важно да и ми то видимо, јер како би иначе изашли из свега онога што може да нам се деси. Поздрав.
*домаћица
Да, тако каже народ јер без Бога не бива ништа, али је за сваку невољу искључиво крив човек, и он је тај који затвара врата, док Господ увек има прозор за све наше невоље.