Четвртак, Децембар 23, 2010
Два брата
Два брата кренуше заједно у свет. У подне легоше да предахну у шуми. Кад се пробудише, угледаше- крај њих стоји камен и на камену некакав запис. Стадоше одгонетати и прочиташе: „Ко нађе овај камен, нека иде право у шуму у правцу изласка сунца. У шуми ће наићи на реку: нек преплива на другу обалу. Угледаће мечку и мечиће: нек отме мечки мечиће и нек бежи, не осврћући се, право у планину. У планини ће угледати кућу, а у кући ће наћи срећу.“
Браћа прочиташе шта је написано, и млађи рече: „Хајде да идемо заједно. Можда ћемо препливати ту реку, донети мечиће до куће и заједно наћи срећу.“
Старији рече: „Ја нећу ићи у шуму по мечиће, а ни теби то не саветујем. Прво: нико не зна да ли је тачно то што пише на камену; можда је све то написано шале ради. А можда ми нисмо тачно ни прочитали. Друго: ако је и тачно то што пише, кренемо ли у шуму, пашће ноћ, нећемо стићи до реке и залутаћемо. А ако и дођемо до реке, како ћемо је препливати? Можда је брза и широка? Треће: ако и препливамо реку, зар је лако отети мечки мечиће: она ће нас растргати, а ми не само да нећемо наћи срећу већ ћемо улудо погубити главе. Четврто: ако нам и успе да однесемо мечиће, не можемо без починка стићи у планину. Најважније није речено: какву ћемо срећу наћи у тој кући? Можда ће нас тамо чекати таква срећа која нама није потребна.“
А млађи рече: „Ја не мислим тако. Ово не би тек онако написали на камену. И све је јасно написано. Прво: неће нам ништа бити, ако и покушамо. Друго: ако ми не кренемо, неко други прочитаће запис и наћи ће срећу, а ми ћемо остати празних руку. Треће: ако се човек не постара, не потруди, неће наћи никакво задовољство у животу. Четврто: ја не желим да ико помисли да сам се уплашио.“
Тада старији рече: „И пословица каже: ко тражи веће - изгуби и оно из вреће; и још: боље врабац у руци, него голуб на грани.“
А млађи рече: „А ја сам слушао: ко се боји вукова нека не иде у шуму; и још: помози се сам па ће ти и Бог помоћи. Ја сматрам да треба ићи.“
Млађи брат крену, а старији остаде. Само што млађи зађе у шуму, наиђе на реку, преплива је и одмах на обали угледа мечку. Спавала је. Он похвата мечиће и не осврћући се отрча у планину. Само што устрча на врх – изађе му у сусрет народ, притераше до њега кочије, повезоше га у град и изабраше за цара. Царевао је пет година. Шесте године зарати с њиме други цар, моћнији од њега; освоји град и протера га. Тад млађи брат крену опет у свет и дође старијем брату. Старији брат живео је у селу ни богато, ни сиромашно. Браћа се обрадоваше један другом и стадоше причати о свом животу. Старији брат рече: „Показало се, ето, да сам ја био у праву: ја сам све време живео мирно и лепо, а ти си желео да будеш цар, зато си доживео многе недаће.“
А млађи рече: „Није ми жао што сам онда кренуо у шуму и на планину; мада ми је сад рђаво, зато о свом животу имам шта да причам, а ти немаш шта ни да поменеш.“
Из књиге "Друга руска читанка"
zagrejah male sive ćelije...
svako ima pravo izbora... da bude tih i povučen ili predvodnik. pa dokle ko stigne...
prijatno!
*домаћица
Истина, свако од нас има право да по својој слободи бира себи пут. Поздрав!***
Ne penji se na konja, ako ne znas da jases, ali moras se popeti da bi naucio?
Hm, zanimljivo. Ne trazi vece od onoga sto imas, ali ...
:))))
Ja verujem da su secanja jedino sto covek ponese sa sobom kada napusti ovaj svet, zato ne treba ziveti tek da bi ziveo, treba ziveti tako da imas cega da se secas...kada dodje vreme ! Poz :)
Mislim da zaista vredi proci sve sto je moguce u zivotu.
Pre par dana ostavih komentar, da sam u zivotu pravila greske...greske kad na njih gledam danas, ali tada sigurno nisu bile greske, i kad bih mogla nazad opet bih isto jer sam tada bila srecna.
Tacno da svako ima pravo izbora.
Pozdrav draga.
Svako bira svoj put, i za njega odgovara. Ako mu je dobro, sam je zaslužan, ako je loše, sam je kriv.
Ponekad je tesko izabrati pravi put,zato ja jos uvek stojim na raskrscu.Krenucu jednog dana...
Poucna prica.
Pozdrav
Braća su u pravu.
Ako ne reskiraš, ne možeš ni dobiti (ja ustrajno igram loto:) lepo je biti u miru, blagostanju, ali, zar to nije pomalo i dosadno??:))
jako lepa i poucna prica, hvala ti sto si je podelila sa nama. :)
ako se na svaku potencijalnu sansu gleda sa pesimizmom i strahom, ne stize se daleko...
definitivno svako kroji svoju sudbinu...
Bratski te pozdravljam..
Хвала вам свима на коментарима. Причалица вас све поздравља, до даљњег остајући у карантину. :))))
Za sreću svi imaju različite definicije. Bitno je da li smo zadovoljni izabranim.
pozdrav
*мандрак
Зато што свако има своје позвање. И нико није ни у чијој кожи да зна намере другог нити шта ко мисли или осећа. Поздрав!***