У Берлину је постављен камен темељац за објекат имена "House of One". Ту ће бити заједно смештена католичка црква, синагога и џамија. По самом имену види се да пројекат није немачки већ амерички.
Процес миграција постаје све јаснији. Немачка није имала никакву потребу за довођењем милиона миграната; просто је могла да своје непотребне кадрове преквалификује. Али народ из нужде је бољи, јер "гладан се пас води на дресуру". Са преваспитаним људима запад ће моћи да врши нови поход на државе из којих мигранти долазе. А ако их на неутралном тлу извежбају за "једну веру", лакше ће после ширити мисију антихриста.
Један део народа увек служи за поткусуривање, и, као талац, наноси велику штету заједници.
-
Венчао си мене и мужа пре 2 године. Сада нас разведи. Не желим више да живим с
њим.
„Који
је разлог твоје жеље за разводом?“, питао је свештеник.
Жена
је објаснила:
-
Сви мужеви се враћају кући на време, али мој муж стално касни. Због тога код
куће свакодневно имамо скандал.
Свештеник,
изненађен, пита:
-
Да ли је то једини разлог?
„Да,
не желим да живим са мушкарцем који има такву ману“, одговорила је жена.
-
Развешћу вас, али под једним условом. Врати се кући, испеци велики укусни хлеб
и донеси ми га. Али док припремаш хлеб, немој ништа узимати из куће. Тражи од
комшија соли, воде и брашна. И обавезно им објасни разлог таквог захтева, -
рекао је свештеник.
Ова
жена је отишла кући и, без одлагања, приступила послу.
Отишла
је до комшинице и рекла:
-
Ох, Марија, дај ми чашу воде.
-
Јеси ли остала без воде? Није ли у дворишту ископан бунар?
„Воде
има, али отишла сам код свештеника да се пожалим на мужа и тражила да се
разведемо“, објаснила је жена, а чим је завршила, комшиница је уздахнула:
-
Ех, кад би само знала какав је мој муж! - и почела да се жали на свог мужа.
Тада је жена отишла до друге комшинице да је замоли за со.
-
Остали сте без соли, да ли тражиш само једну кашику?
„Имам
соли, али ја сам се пожалила свештенику због мужа, затражила развод“, каже жена
и пре него што је успела да заврши, комшиница је узвикнула:
-
Ех, кад би само знала какав је мој муж! - и почела да се жали на свог мужа.
Дакле,
где год је ова жена тражила нешто на зајам, чула је притужбе свих на своје
мужеве.
На
крају је испекла велики укусни хлеб, донела га је свештенику и дала му рекавши:
-
Хвала, пробајте мој хлеб са својом породицом. Само немој ни да помислиш да ме
разводиш од мог мужа.
-
Зашто, шта се догодило, ћерко? - упита свештеник.
„Мој
муж је, изгледа, најбољи“, одговорила му је жена.
Једног
врелог летњег поподнева удари лисицу сунчаницa, због чега се она силно
разгневи, те оде да се пожали медведу и каже му шта ће да уради.
–
Видиш ли ону ливаду? – показа му. – Е ту ћу језеро да направим!
Медвед
је само погледа и помисли да јој нису баш све козе на броју, али не рече ништа.
А лисица и тако није марила шта ће и да ли ће нешто рећи, већ оде право код
дабра да уговори са њим посао.
-
Управи своју брану тако да река скрене једним рукавцем ка ливади и направи
језеро; биће нам обома на корист - објашњавала је овоме план.
Дабар
је погледа у чуду.
- Као
прво, ту нема никаквог базена, једва да је нешто мало удољено место, као друго,
шумски живаљ нам то не би дозволио - одговори јој он.
- Као
прво, базена нема само тренутно, али ће га извесно бити, као друго - шумски
живаљ ћемо позвати на отварање.
- Како
то, дакле, мислиш извести?
-
Највећи део посла урадиће зечеви.
-
Зечеви? Јаку си нам војску изабрала!
-
Најбољу! Они мисле стомаком, а срце им је вазда у петама. Сад само треба да се
разгласи како се на ливади налази закопана златна шаргарепа и базен ће бити
ископан за тили час.
Дабар
се, најзад, прими на ово објашњење и лисичин план поздрави раширених руку.
И
заиста! Како се шумом пронесе вест о златној шаргарепи, на хиљаде зечева изађе
да копа по ливади. Ове веће зверке нису могле да се начуде толикој глупости,
али нису могле а да не примете да се нешто чудно дешава. Поготово што су птице
свакодневно узбуњивале зечеве да то не раде, али овима, и поред дугих ушију, то
никако до вијуга није стизало; само им је златна шаргарепа била пред очима.
Кад
је рупа била довољно дубока да намири многе апетите, десило се баш оно што је
лисица рекла: дабар је скренуо брану и вода је прекрила дно, што су, без имало
противљења, испратиле многе живуљке.
Потоп
је преживео тек понеки зец, иако су били главни извођачи радова; сви остали
уписали су се у легенду.
Ми живимо у информатичком времену и још колико данас би могли да отпусте на милионе радника и замене их роботима и то им не би био проблем већ то како да очувају конзумеризам. Без тога би се систем распао. Зато се морају наћи бесмислени послови.
И зато вам примање вакцине под силу не гарантује опстанак на послу.
Вакцина као вакцина, и пеницилин можете примити хиљаду пута без проблема а да вам хиљаду и први пут науди. Но овде имамо ту новину насилништва над личним избором, где у кафану могу да иду они са негативним тестом или вакцинисани, а не могу здрави, на пример.
Али ова уцена је ту управо да би један део радника могао бити легално отпуштен.
Ако сте добили овакво писмо, у којем се тражи да будете вакцинисани, значи да сте вишак и послодавцу и систему.
Како да будете сигурни?
Да ли је храна, хлеб, гориво поскупело? Јесте. Па све што се производи треба и да се превезе, а то кошта. Колико вам сад износи полагање возачког и колико то људи може себи да приушти? То су вам главни показатељи. А како ова уцењивачка писма првенствено круже Немачком, то јест западним земљама, то се показује да даљи одлазак у стране земље значи одлазак из плодних оаза у пустињу. У прилог томе, један немачки бизнисмен купио је 200000 контејнера како би довозио робу из Кине. У Америци нема довољно бродова да постигну исти такав транспорт. Ако они улажу паре у то и Кина постаје главна земља за производњу свега и свачега јер то може да ради за ситне паре и, тренутно, уз најбољу технологију, онда то значи да ће овај тренд да потраје.
И сад једини смисао има узгајати своју храну и имати неки лични мали бизнис у облику каквог заната.
И још нешто: ово са уценама се сад са саме власти пребацује на народ; вакцинисани и тестирани ће, преко мобилних телефона и апликација, да прате друге.
Олег је московски психолог који у своју ординацију прима само одабрану клијентелу. И поред тога што је успешан у свом послу, и наравно добро плаћен, он све више почиње да презире своје пацијенте. Додатан проблем у животу му стварају чињенице да је везан за своју мајку, професорку сексологије, раздражљив и навучен на разне опијате. Ипак, највећи поремећај у његовом животу је изазвао изненадни нестанак супруге, годину дана раније. Зато је набавио гумену лутку коју облачи и са којом разговара као са својом женом.
Ово није серија за сваког, али за појединце, који примећују куда иде овај свет и како се мења, ово је добра серија и тежак жанр. Међутим, и у њој је већ присутна нова нормалност (ако је ико сумњао да су новоруси имуни на западни свет). Ово је тек почетак и није толико скндалаозно, али самим тим да је баш Москва изабрана за причу говори много. Град је место драма и скандала, село је место епова, традиције и обичаја. У наставку ћу додати само две ствари из серије: на једном од предавања из предмета сексологије професорка Кира говори да је са појавом хомосексуализма политика ушла људима у спаваћу собу, то јест кревет. Друго је ово:
„Искрена емпатија, саосећање, осећај здраве укључености. Они мени уопште нису својствени. Сасвим. А ту... бам! Појавили су се. Ја разумем да сам ја нешто тамо нафантазирао. Ја уопште сумњам да ја могу осећати било шта осим напада сличних љубави, симпатији. Бивају кратки, али снажни.
Међународна класификација болести МКБ. Чули сте?... Преписује се са завидном упорношћу. Знате, у светском друштву постала је својствена таква морална еластичност. Налазите ли? Толерантност. И није искључено да сутра лудак може постати норма са којом ће сви морати да се усаглашавају.“
– Чедо –
рече њему духовник – кад овце пронађу богату пашу, оне похлепно грабе траву и
гутају је, не жваћући, покушавајући само да уграбе што више од ње, а после,
нагутавши се, поједу је и сажваћу. Тако и ти чини: док имаш времена и
могућности, колико год можеш, читај божанско слово без лењости и твој мрак ће
постати светао. Јер благодарећи навици спознаћеш неразумљиво, или ћеш сазнати
од отаца и учитеља Цркве, или, најпосле, ако не буде никог да ти објасни,
просветлиће те сам Господ.