Сам свој камен
„Прочитао сам пре неку годину књигу о момку који одлази на небо и тамо среће Светог Петра па га упита:
- Шта се десило највећем генералу свих времена? Ко је, заправо, био највећи генерал у војсци икад?
– Заиста желиш то да знаш? – упита Свети Петар.
– Да“ Да ли је то био Патон? Наполеон? Александар? Ко?
– Какво глупо питање си поставио.
– Зашто је питање глупо?
– Највећи генерал у војсци требало би да си ти али сваки пут кад треба да донесеш одлуку ти тражиш лакши начин да се извучеш. Да си отишао у војску и дао најбоље од себе у историји би остале записане књиге о теби и томе како си био најбољи генерал. Али си ти забрљао.“
(мој слободни превод испричане приче са енглеског, коју сам пронашла на јутјуб каналу где људи причају о просперитету)
Размишљанка за сувереног појединца
Кад год систему нешто треба он се сети нас. Не бива обратно. Зато је важно за нас да знамо: систем контролише играче на политичкој сцени. Било да гледате телевизију или пратите јутјуб ово увек имајмо на уму. Пре него што се упустите у ваљаност каквог др Брамапутре на неком од медија, или Смита, Чин Муна, или слично обавезно проверите најпре биографију личности и место на којем се налази у ланцу. Систем зна да се увек може појавити и другачија идеја и стога му је у интересу да он контролише одређене појаве и групе, како се заиста не би појавио неко са идејом од вредности. Самим тим то значи и да се маса контролише, која мора вазда да одржава шум и вентилацију, како би небитним или мање битним садржајима одвлачила пажњу са битних тема. Примера ради: теме се појављују и једна другу смењују, па су сад харп и кемтрејлс сменили корона и 5Г мрежа. То су, иначе, теме које се лако реше, али што би се неко бакћао решењима кад теорија одлично служи да нас држи у уверењу а не знању (или: што би неко учио микробиологију кад фризерка у салону зна све о корони). Зато је највећа болест данашњице самоувереност, због чега је готово немогуће разговарати чињенично са великим бројем људи чак и са онима у нашој близини или породици. А докле год учествујемо у теоријама завере радићемо сами против себе. Да бисмо понешто разумели кренућемо само од промена назива улица. Радују се људи промени све док им не стигне наплатна карта за излазак из циркуса. Јер кад промените назив улице морате да мењате и документа, зар не? Па ето вам радост о вашем трошку а за туђи интерес. Видели смо, такође, и да је 5Г мрежа извикана па сад о свом трошку морамо да је избацимо из употребе и дизањем кредита купимо нешто много штетније. Али то су све наши ријалитији, који у Америци сад већ улазе и у ону форму од које смо зазирали – а то је пуцање у живо месо пред камерама. Али нека се нико не вара, јер ће и код нас то доћи, па и то ће бити о нашем трошку. Јер кад год се нешто дешава – а ово је вредно понављања – морамо знати коме користи. Дакле, на улице Америке излази ноћу нека маса људи и малтретира становништво и полицију. Полиција пуца без пардона, а сад пуцају и демонстранти. За то време неки седе затворени у кућама у страху од бројних невидљивих непријатеља. Али насиље је контролисано, јер ово насиље треба да вас уведе вашим одобравањем у контролисане градове – затворе за све оне који хоће још дизниленда. И свеједно је да ли ће то бити хиљаде или милиони индивидуалних затвора или ће се свако сам затворити уз софистициране врсте надзора. И у шта ће се претворити човек? „Овај атомизирани потрошач, који је деценијама гледао рекламе, јурио кредите и трошио колико је већ могао сада треба још додатно да буде изолован и забијен у неки стан, небитно свој или изнајмљен, у којем ће робијати, то јест чувати се од невидљивог непријатеља. Данашњи човек се налази између Сциле и Харибде, то јест систем и поредак га једнако терају да буде део безличне масе и уједно атомизиран.“
Данашња борба са полицијом је бесмислена. Није то полиција из прошлог века, која је имала исто оружје као и народ. А систем, одакле год да кренете (сви вам причају о части и образу), увек награђује цинкароше, потказиваче. Конфор који смо уживали створио је од нас мале и немоћне послушнике и корисне идиоте. Стога је тешко замислити да ће свет ићи ка поправљању. Не, шум народа мора да се одржава и већ је дошло време да се тој маси мора дати за право. Само погледајте ко све стоји у првим редовима протеста (а они се сад шире и по европским градовима): разни заштитници којекаквих права, жене у црном, гутачи ватре, жене с брадом и остали циркус. Они на западу који виде то и примећују саветују људима да, у очувању сопствене главе, уђу у масу као сиви људи, односно да не привлаче пажњу на себе другачијег (заправо да се облаче у њихове униформе и да прихвате, неформално, њихове симболе). То је оно што неко рече: у комунизму сте могли бар да ћутите, овде ћете морати са гомилом да вичете: „И ја сам луд!“
Зато гледајмо и бирајмо битке, али не по оној: три пут сечем и опет је кратко. И чувајте добро своју веру, учите о њој како треба и где треба, и главе своју Господу приклоните (к срцу) јер ће вас обманама варати. Само тако ћете бити у могућности да препознате и невидљиве непријатеље.
Граматика и Алан Чумак
Данас су ме неке ствари подстакле на размишљање, које ћу да поделим са вама. Сазнавши понешто о онлајн учењу из прве руке а везано за српски језик – граматика је одмах претрпела. За оне који треба да носе џакове граматика и није потребна. Али за елиту јесте још увек, тако да је прозор ипак отшкринут само сада далеко мање неголи у редовној настави. Али овде ћу вам скренути пажњу на једну причу из наших ратова са Немачком. Наиме, док су наши људи проводили део живота у заробљеништву у Немачкој, њима су одавде жена, деца, дакле породица слали пакете хране. И Срби су јели добру храну за разлику од Немаца који су на њих гледали слинећи. И чим је то примећено Немци су забранили слање пакета нашем народу. Сад имате то исто и са граматиком. Управо сад погледах леп видео о неком рукодељу и одмах ми упаде у очи опис испод њега где особа све пише малим словом, без тачке, зареза... Дакле, ако они могу бити без граматике ми морамо још и пре. Али шта је у свему овоме оно што мора да вас брине. Елита или класа ће задржати за себе добро школоване људе, посебно оне у здравству. За ове без граматике остаће пирамида др Несторовића, или слика Алана Чумака (сећате ли се?). Али је то сад пресвучено у новоправославље и имате понајпре по фејсбуку слике са потписом „Напиши амин испод за здравље.“, или „Ова слика доноси благослов“, или томе слично. Па ви сад сами одлучите да ли је школа крај образовања или оно треба да траје и после школе.
Сврха живљења
Немојте бринути превише, ни очајавати. На неке ствари је немогуће у овим околностима утицати и као такве немогуће их је тренутно мењати. Али то вам, ако искрено погледате у себе и око себе, неће сметати да свој живот уредите најбоље што можете. Притом мислим да не дозволите превише страног уплива у свој свет. За почетак оградите своје острвце а временом сами гледајте са киме ћете га спојити и због којих основа и интереса.
Има једна дивна прича о, мислим, лондонским парковима, где се никад у парку не праве унапред стазе већ их сами људи, шетајући том оивиченом пољаном, направе и онда на те путиће ударе бетон. Другим речима ово је прича и о самом животу. Свако бира своју стазу.
А закони су смењиви. Изградите најпре своје норме и принципе како бисте се штитили у временима смутним а они ће после само да се нормирају и да заживе.
У животу сваког човека стоји крст који мора да носи. Онај усправни део је његова духовна вертикала, а водоравни световна. Ако је овај водоравни део дужи тад и живот самог човека постаје много тежи. Што вам је мање тога потребно у животу, а што спада у материјално добро, то вас је теже купити. Скупљајте за себе радости које госте и одмарају вашу душу. Радите оне послове који вам доносе радост. А лако их можете наћи у оним сферама у којима сте показивали добре резултате у школи, или још и пре у оном што вас је занимало у детињству. Ту се крије и ваша сврха у овом животу.
Чобани на власти или...
... зашто је све ово добро за нас
Оно што нас овде нико не учи, нити школа, нити власт, јесте о континуитету историје. Потписани споразум говори у прилог томе да смо ми овде део Блиског истока (може бити Иран, Турска, а може и Византија). Ми смо сада трећа држава (заједно са Америком и моћном Гватемалом) која своју амбасаду из Тел Авива премешта у Јерусалим, док нам овдашња палестинска амбасада то спори због неких тамо УН (које плаћа и финансира Америка). И ми излазимо Израелу у сусрет тако што ћемо вратити јеврејску имовину погинулих у холокаусту њиховим наследницима којих нема, а нама се Израел реваншира тако што признаје државу Косово, што је у директној супротности са неким другим чланом у споразуму где пише да признавања Косова не сме бити наредних годину дана ни од које друге државе, нити ми смемо да тражимо да неко повуче признање у наредних годину дана (таман као што представници „нових“ власти у Црној Гори и говоре). Иначе, на том папиру нема печата Америке.
Али да се ми овде сетимо Вучићеве приче за телетабисе о томе како је он наш нови Милош Обреновић. Сад, без шминке и патетике сами процените да ли је на власти чобанин (или собни старешина, гонич робова, како год) или неко ко брине о вама. И по томе ћете моћи, ко буде желео, да препознате и друге који ту јесу или ће долазити.
Дакле, зашто је ово за нас добро? Космополитика каже: добро је, јер сте коначно, након читавог века, сазнали ко је прави газда ових простора. И сад знате са ким треба да разговарате (преговарате). И то нас враћа Милошу Обреновићу и разлици у поимању владавине. Милош је узимао од Турака злато али тим је златом куповао и повећавао територију Србије. И ови на власти добијају паре од запада али од идеје (само наводим) Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица стигли смо до тога да дајемо наше за наше и да се неумитно смањујемо. Дакле, сад сами процените да ли сте ви изабрали праве да вас воде или је газда поставио чобане да воде стадо.
Ништа није ни црно ни бело само по себи, већ све зависи од тога какве је боје крв у нама.
Повампирене алге
Ако приметите на риби лишај – немојте је јести, дирати, куповати, бити у њеној близини или води из које је извађена
1995. године два рибара из Нове Каролине отишла су на реку да пецају. Али су одједном почели да губе памћење и требало им је неколико сати да се оријентишу најпре, а кад су коначно стигли до обале требало им је неколико сати да се усидре, што је иначе лако „попут облачења панталона кад устајеш из кревета“ (рутина, објашњава један рибар). Када су на рукама почели да се појављују лишајеви и отворене ране, жена је предложила мужу да потраже савет лекара. „Сваки пут кад би отишао на реку враћао се болеснији“, рекла је лекару који их је примио. Али лекар није имао појма о чему је реч, јер се са тиме није сретао ни у теорији, па је за савет позвао научнике из одређене области.
https://www.youtube.com/watch?v=6uJWCUAdiHE
Лекарка, која их је примила, већ је имала слично искуство, али тад још није знала о чему је реч. Наиме, док је испитивала неке заражене рибе у лабораторији, руком је захватила заражену воду и моментално је почела да губи меморију и једва да је могла да дише. Изашла је напоље на свеж ваздух али је морала да проведе извесно време на боловању, током којег је могла да прати губитак неких функција и њихов делимичан опоравак. Али болест се проширила у институту и морали су и њега да затворе на извесно време. Кад су се научни радници вратили тестирали су вентилационе системе и увидели су да они не раде како треба, због чега се болест и раширила међу лекарима. За њих је то значило да се болест преноси како преко воде, тако и путем ваздуха. А онда су почели да стижу извештаји и из других градова о милионима угинулих риба на површини и још више заражених рибара са сличним симптомима. Алга (Pfiesteria), иначе безопасна у нормалним околностима, наједном се повампирила. Њеном апетиту пријала је рибља кра, а под микроскопом се показало да јој још и више прија људска крв. Влада је донела указ о томе да се реке затворе. Научници су били мишљења да је узрок овом дивљању алге у нитратима који фармери користе у близини ових река где се узгаја стока и живина. Без нитрата нема њеног цветања а без тешких метала нема токсина. Да, овде је реч о нервном гасу, који изазива парализу. Међутим, у једном тексту репортер наводи и ово: „Научници, који и данас раде на овом истраживању, користили су се много чиме у прехрањивању ове алге али до дана данашњег нису пронашли ништа што би узроковало стварање токсина (отприлике)“.
https://www.baltimoresun.com/news/environment/bs-md-pfiesteria-20-years-later-20170717-story.html
Један градски лекар одлучио се да у третману оболелих користи следећи лек Cholestyramine што се показало веома ефикасним (он у видеу објашњава и због чега).
Многи гледаоци овог видеа жале се доле у коментарима због чега они нису знали за ово раније. Али текст који прилажем уз видео је много занимљив, јер се у њему открива и како се цела ствар одразила по фармере, екологију и таксе.