Петак, Септембар 25, 2020
Размишљанка за сувереног појединца
Кад год систему нешто треба он се сети нас. Не бива обратно. Зато је важно за нас да знамо: систем контролише играче на политичкој сцени. Било да гледате телевизију или пратите јутјуб ово увек имајмо на уму. Пре него што се упустите у ваљаност каквог др Брамапутре на неком од медија, или Смита, Чин Муна, или слично обавезно проверите најпре биографију личности и место на којем се налази у ланцу. Систем зна да се увек може појавити и другачија идеја и стога му је у интересу да он контролише одређене појаве и групе, како се заиста не би појавио неко са идејом од вредности. Самим тим то значи и да се маса контролише, која мора вазда да одржава шум и вентилацију, како би небитним или мање битним садржајима одвлачила пажњу са битних тема. Примера ради: теме се појављују и једна другу смењују, па су сад харп и кемтрејлс сменили корона и 5Г мрежа. То су, иначе, теме које се лако реше, али што би се неко бакћао решењима кад теорија одлично служи да нас држи у уверењу а не знању (или: што би неко учио микробиологију кад фризерка у салону зна све о корони). Зато је највећа болест данашњице самоувереност, због чега је готово немогуће разговарати чињенично са великим бројем људи чак и са онима у нашој близини или породици. А докле год учествујемо у теоријама завере радићемо сами против себе. Да бисмо понешто разумели кренућемо само од промена назива улица. Радују се људи промени све док им не стигне наплатна карта за излазак из циркуса. Јер кад промените назив улице морате да мењате и документа, зар не? Па ето вам радост о вашем трошку а за туђи интерес. Видели смо, такође, и да је 5Г мрежа извикана па сад о свом трошку морамо да је избацимо из употребе и дизањем кредита купимо нешто много штетније. Али то су све наши ријалитији, који у Америци сад већ улазе и у ону форму од које смо зазирали – а то је пуцање у живо месо пред камерама. Али нека се нико не вара, јер ће и код нас то доћи, па и то ће бити о нашем трошку. Јер кад год се нешто дешава – а ово је вредно понављања – морамо знати коме користи. Дакле, на улице Америке излази ноћу нека маса људи и малтретира становништво и полицију. Полиција пуца без пардона, а сад пуцају и демонстранти. За то време неки седе затворени у кућама у страху од бројних невидљивих непријатеља. Али насиље је контролисано, јер ово насиље треба да вас уведе вашим одобравањем у контролисане градове – затворе за све оне који хоће још дизниленда. И свеједно је да ли ће то бити хиљаде или милиони индивидуалних затвора или ће се свако сам затворити уз софистициране врсте надзора. И у шта ће се претворити човек? „Овај атомизирани потрошач, који је деценијама гледао рекламе, јурио кредите и трошио колико је већ могао сада треба још додатно да буде изолован и забијен у неки стан, небитно свој или изнајмљен, у којем ће робијати, то јест чувати се од невидљивог непријатеља. Данашњи човек се налази између Сциле и Харибде, то јест систем и поредак га једнако терају да буде део безличне масе и уједно атомизиран.“
Данашња борба са полицијом је бесмислена. Није то полиција из прошлог века, која је имала исто оружје као и народ. А систем, одакле год да кренете (сви вам причају о части и образу), увек награђује цинкароше, потказиваче. Конфор који смо уживали створио је од нас мале и немоћне послушнике и корисне идиоте. Стога је тешко замислити да ће свет ићи ка поправљању. Не, шум народа мора да се одржава и већ је дошло време да се тој маси мора дати за право. Само погледајте ко све стоји у првим редовима протеста (а они се сад шире и по европским градовима): разни заштитници којекаквих права, жене у црном, гутачи ватре, жене с брадом и остали циркус. Они на западу који виде то и примећују саветују људима да, у очувању сопствене главе, уђу у масу као сиви људи, односно да не привлаче пажњу на себе другачијег (заправо да се облаче у њихове униформе и да прихвате, неформално, њихове симболе). То је оно што неко рече: у комунизму сте могли бар да ћутите, овде ћете морати са гомилом да вичете: „И ја сам луд!“
Зато гледајмо и бирајмо битке, али не по оној: три пут сечем и опет је кратко. И чувајте добро своју веру, учите о њој како треба и где треба, и главе своју Господу приклоните (к срцу) јер ће вас обманама варати. Само тако ћете бити у могућности да препознате и невидљиве непријатеље.
„Да би народ могао нешто да бира мора да постоји претпоставка да народ зна шта бира, односно да уме да резонује - прва тачка на којој демократија гине да никад и не дође до друге тачке; јер 90% људи нема појма ни шта бира, ни кога бира, каква је структура власти, подела власти, друштвено-политички систем. Немају појма, али бирају на основу чега? Па неко је лепо рекао, свиђа ми се како је рекао. То бира 90% људи. Онда би они требало да бирају неке народне посланике али неке које они знају и који су њима одговорни. Међутим, то не бива тако. Ви не бирате народног посланика већ листу, коју су направили партијски могули – вође партије. На те листе су ставили најгори шодер људски који могу да нађу у својој партији. Дакле ви више не бирате овог или оног посланика већ листу. Коју листу бирате? Ону где вам се допада носилац листе. И он је изабрао људе које ни фанатици и следбеници неке странке не могу да наброје јер они виде само носиоца листе. То показује да је демократија немогућа. Дају вам да одлучујете а истовремено не можете да одлучујете. Пошто народ није способан да одлучује значи да одлучује неко други.“