Врли нови свет
Коме се није свиђао свет какав је био, не брините, он ће сасвим да се сруши.
„У системима у којима има довољно енергије они не морају да буду репресивни и ригорозни. Сада, када је енергије све мање, поставља се питање како ће се социјални системи понашати и у земљама које се труде да буду савршеније по том питању. А још је веће питање: како ће се понашати и уклапати они који нису желели да буду део система који управља масом (или део масе која управља системом), и како ће појединац моћи да опстане и буде слободно мислеће и слободно економско биће. Најбољи пример тога јесте тренутно Италија (да пустимо Азију на тренутак). Људе само информишу са тв дизниленда: појавио се вирус, појавило се то и то и 99% посто становништва, као по команди, или се закључа у кућу, или улети у први супер-маркет и покупују шта им треба за изолацију. Ово се дешава и у Калифорнији, где још нико није ни прогласио епидемију али хистерија ради своје. У Тајланду, одмах други дан после појаве вируса у Кини, формирана је километарска колона пред тамошњом неком апотеком ради куповине брњице.
Дакле, са променом монетарног система иде и информативна промена и стога се овај моменат контроле дизниленда не сме сметнути с ума. Социјални проблем је жестоко угрожен у свом производном делу и сад је питање како ће се сва ова прича манифестовати и практиковати и на нивоу политичких слобода, елементарних људских слобода и економских (карбонска такса, дигитална такса... биће тих такси и тамо где их нисте очекивали и плаћаће их и они који мисле да неће морати већ да ће стално добијати). Они су већ смислили како ће то да иде а нас ће, с месеца у месец, да о томе извештавају. Ова маса ће бити постепено преваспитавана, навикаваће се да због планете - и да не плаче мала Грета - неке ствари треба мање да се троше, да се пази од вируса, од терориста, разних екстремиста – све док неко не одлучи да су неки народи не истребе или им се смањи број. Поента свега јесте да ће се у свакој од наредних фаза слободе, које се остављају појединцу за било шта (па и да се заштити од остатка друштва или заједнице), простор за њих бивати све мањи, могућности да се изађе са овог курса којим иде стадо све теже и ограченије. А да ли постоји алтернатива – сами размислите...“ (Космополитика)
Плетена јакна
На дан мог (16) рођендана
мајка ми је дала плетену јакну
погледа скренутог у страну:
„Донели су пакет – то је од оца.
Немој мислити лоше о њему,
када одрастеш - разумећеш с годинама све.
Твој отац те воли и памти
премда одавно не живи са нама.“
Увече ми је комшија рекао на улици:
„Што не обучеш своју нову јакну?
Мајка је ноћима радила да је исплете.“
И тада сам схватио ко је мајка.
Руком сам помиловао нову јакну,
нисам мајци рекао за њену тајну.
Само безгрешна љубав, само мајка рођена
може тако брижно
и свето да лаже.
Михаил Шуфутинский - Вязаный жакет
В день, когда исполнилось мне шестнадцать лет,
Подарила мама мне вязаный жакет
И куда-то в сторону отвела глаза:
"Принесли посылку нам - это от отца.
Припев:
Ты о нём не подумай плохого,
Подрастёшь - сам поймёшь всё с годами.
Твой отец тебя любит и помнит,
Хоть давно не живёт уже с нами".
Вечером на улице мне сказал сосед:
"Что же не наденешь ты, новый свой жакет?
Мать всю ночь работала, чтоб его связать".
И тогда я понял, что такое мать.
Припев.
Я рукою гладил новый свой жакет,
Не сказал я матери про её секрет.
Лишь любовь безгрешная, лишь родная мать
Может так заботливо и так свято лгать.
Недостојни и достојни
Истина је, Христе мој, да Те никада нису разумели силници и „праведници“, „способни“ и „успешни“, они који су беспрекорни у својим спољашњим манирима, и они који су „савршени“. Разумели су Те искључиво они скрушени и понизни, изнурени животом, очајници и страдалници, грешници, блуднице и цариници кроз читаву људску историју, сви они који себе никада нису сматрали достојнима Твога небескога Царства;
Искључиво такви су Те препознали, признали и прихватили, јер су претходно прихватили своје промашаје и слабости, ту непробојну таму своје сопствене ледене ноћи.
Већ вековима пак, Христе мој, Ти истрајаваш у томе да волиш оне који, иако у паклу, миришу рајем. Заволео си, Христе, оне које нико никада није волео....
Отац Хараламбос Пападопулос