Верници шопинг молова
Време потрошача најбоље описује следећа анегдота:
На једном пријему Џорџ Бернард Шо приђе једној дами и упита је:
- Да ли бисте спавали са мном за 1000 фунти?
Она зацакли окицама и рече:
- Чујте, хиљаду фунти је лепа сума.
На то Ирац узврати новим питањем:
- А да ли бисте спавали са мном за пет фунти?
- Па шта ви мислите ко сам ја?! - ту се она као нешто љутну.
- Госпођо, утврдили смо ко сте, сад се само цењкамо.
Бранислав Нушић говори такође о грађанерима-потрошачима, којима је златно теле бог и храмови су им шопинг молови, а у свом делу "Др". Кад отац, који купује лажну докторску диплому своме онеспособљеном сину, који, надаље, квари (?!) и друге, тај отац после исплаћује "савест", "поштење", "девичанство" и све друго што је, до појаве грађанства, имало цену. Зато сад имамо на свим медијима и у свим вестима на првим странама обавештења о томе где нам "даме сумњивог морала" летују, са киме и колико троше, и публици се оне представљају као јавне личности. Притом регулаторно тело за електронске медије каже да оно не може да укине ријалитије. Госпође и госпођо, што би рекао Шојић, нису спорни ријалитији, већ вулгарност у њима, која по нашим законима о јавном садржају није дозвољена!
А нас бомбардују са тиме са свих страна да нормалан човек више не прилази киоску. То не може да буде случајно, поготово јер се види да се вести пишу из једног центра.
Тако да сад није тема да ли је Косово наше, већ можда каснимо и са питањем: да ли је ишта више наше (Војводина, Рашка...)?
Предосећање
Србија је опет центар
Дешавања на Балкану говоре да се заокружује прича о енергентима и земље на Балкану (првенствено Србија и Црна Гора) поново су мета нове експлоатације. Сем тога, питање Јужног тока требало би да према Србији блокира Мађарска по налогу Америке. Нови закон, који ће да буде усвојен као брзи воз, говори о даљем губитку суверенитета, а то је закон о изручењу наших грађана Америци. Србија мора да уђе у НАТО, а сва наша блага морају да пређу у руке странаца. Зато не треба да излазитени на какве демонстрације, јер су оне увод у грађанске ратове а за богаћење искључиво тајкуна. За неких, каже Сјеклоћа, пет година биће још нафте, а после тога ће доћи, можда и пре, до поскупљења свих енергената, свет ће да се подели на оне који контролишу вештачку интелигенцију и свет робља. Ту ће поново доћи до робне размене, али ће ручни рад уопштено да буде спуштен испод сваке нормале, јер ће предност имати људи под шаторима (они ће имати најнижу цену), због чега су и покренуте миграције. Будућност, како год, лежи у прехрани, макар да не будемо гладни.
Не мећите бисера свог пред свиње
Једном мудрацу беле косе дошла је у посету млада и прекрасна девојка.
– Шта да радим? - жалила се кроз сузе. – Увек се трудим да према људима будем љубазна, никог да не увредим, да помогнем у оном што могу. И, мада сам са свима дружељубива и нежна, уместо захвалности и поштовања примам увреде и горке подсмехе; чак и отворено непријатељство према мени.
Не кривим никога, али је неправедно и увредљиво до суза. Посаветујте ме, шта да радим.
Мудрац погледа лепотицу и са осмехом рече:
- Скините се голи и тако прошетајте градом.
– Зар сте сишли с ума?! – огорчено примети лепотица. – Тако ће ме још више наружити и Бог драги зна шта би ми могли урадити.
– Ето видиш – продужи мудрац, – плашиш се да обнаженог тела изађеш пред људе! Због чега онда ходиш светом огољене душе? Она је у тебе раскриљена попут улазних врата. У твој живот може да уђе ко год зажели. И када виде твоје врлине, као у огледалу покажу се њихови ружни пороци, и они почињу да те клевећу, понижавају и вређају. Немају храбрости да признају да постоји неко бољи од њих. Не желећи да се измени, злобан човек је у непријатељству са праведницима.
– Па шта да радим? – упита девојка.
– Дођи, показаћу ти своју башту – предложи старац.
Водећи је по врту, мудрац рече:
- Дуги низ година заливам ово цвеће и чувам га. Али никада нисам приметио како цвет цвета, премда касније уживам у лепоти и мирису сваког од њих. Тако и ти буди попут цвета: отварај своје срце пред људима лагано, неприметно. Пази кога бираш за пријатеља, ко ти чини добро, ко залива цвет, а ко ломи латице и гази их.
А закључак је прост. Речено је: „Не дајте светиње псима, нити мећите бисера свог пред свиње (Мт.7;6)“. Душа треба да се отвори, но важно је правилно одредити с ким можете делити духовно богатство а са ким – не!
(мој слободни превод приче са руског)
Кнез Милош међу затвореницима
(слика са мреже)
Једном приликом пође кнез Милош Обреновић у обилазак затвора и поче да испитује затворенике зашто су ту. И кренуше један за другим да певају: те овај је ту на неправди, овом су наместили, оног преварили - као грађанери у делу Бранислава Нушића "Сумњиво лице" - док најпосле приђе једном који рече:
- Мене су затворили због крађе. Украо сам кокошку јер сам био гладан.
И ту ће кнез рећи:
- Пустите овог лопова да не квари ову фину и поштену господу.
(Ово је запис препричане анегдоте)