Верници шопинг молова
Време потрошача најбоље описује следећа анегдота:
На једном пријему Џорџ Бернард Шо приђе једној дами и упита је:
- Да ли бисте спавали са мном за 1000 фунти?
Она зацакли окицама и рече:
- Чујте, хиљаду фунти је лепа сума.
На то Ирац узврати новим питањем:
- А да ли бисте спавали са мном за пет фунти?
- Па шта ви мислите ко сам ја?! - ту се она као нешто љутну.
- Госпођо, утврдили смо ко сте, сад се само цењкамо.
Бранислав Нушић говори такође о грађанерима-потрошачима, којима је златно теле бог и храмови су им шопинг молови, а у свом делу "Др". Кад отац, који купује лажну докторску диплому своме онеспособљеном сину, који, надаље, квари (?!) и друге, тај отац после исплаћује "савест", "поштење", "девичанство" и све друго што је, до појаве грађанства, имало цену. Зато сад имамо на свим медијима и у свим вестима на првим странама обавештења о томе где нам "даме сумњивог морала" летују, са киме и колико троше, и публици се оне представљају као јавне личности. Притом регулаторно тело за електронске медије каже да оно не може да укине ријалитије. Госпође и госпођо, што би рекао Шојић, нису спорни ријалитији, већ вулгарност у њима, која по нашим законима о јавном садржају није дозвољена!
А нас бомбардују са тиме са свих страна да нормалан човек више не прилази киоску. То не може да буде случајно, поготово јер се види да се вести пишу из једног центра.
Тако да сад није тема да ли је Косово наше, већ можда каснимо и са питањем: да ли је ишта више наше (Војводина, Рашка...)?