Кум је био прошлог викенда на прослави матуре. То вече је на прославу дошла и жена, која је попила пиће а недуго затим је позвала такси и отишла кући.

Прослава ко прослава, а онда су се сутрадан састали на репризу. Дошла је и та жена. Сад као трезни причали су о стварном животу.

И прича та жена: њен муж је отишао да ради преко. Зарађује 1350 евра и живи у изнајмљеном станчићу који плаћају 800 евра. 250 евра је храна и 300 евра им остане за авионску карту једном месечно. Она и деца су сад овде. Муж кад дође он је увек уморан, или гледа телевизор, или иде са друштвом у провод. Почиње озбиљно да смета жени и деци. И каже жена: "Камо лепе среће да никад нисмо отишли тамо; боље да смо и овде натезали крај са крајем, али да смо остали породица. Ово је пасји живот."

Закључак свих је био да је заједница срж опстанка и породице и друштва.

*

Нас преваре цифре. 1350 евра тамо је отприлике 40000-50000 овде. То није недостижна цифра, нарочито данас кад недостаје толико мајстора. Чак ни аутомеханичар није мајстор, он не познаје електронику и томе слично. Али овде можеш много више са мање новца него тамо са пуно. Јер тамо недостаје битан фактор: човек! Овде још имаш свог човека, комшију, кума, пријатеља. Тамо све мораш да платиш, чак и селидбу, на пример. Овде можеш и кућу да направиш, тамо не. 

*

Има ли оправдања за мигранте и миграције?

Немачки народ устаје у борбу против све већег броја миграната (пуштају њих и Мађари, само да се народ не досети, али их не примају тако ревносно као ми), али и амерички. Али да оставимо по страни за тренутак ово питање и позабавимо се реалношћу. Да ли би Немац хтео да копа канале? Американци неће да беру наранџе. Дакле, није све само ствар политичара већ и нашег лицемерства. Ако имаш користи од јефтиног роба, многи ће га узети. И сви ће мислити само на мање издатке, а за то време нестајеш као народ. 

Вучић, са тв дизниленда, грди народ јер неће да бере воће у сезони за неку дневницу. То је прича партизанке Маре. Народ не може да живи само сезонски. Али му он отвара тржне молове и фонтане али не и фабрике. 

Зато је овде направљен идеалан систем за нужност прихватања миграната, а што је мигрант млађи министар добија веће паре, а социјала их продаје народу за прихватљиву цену. Нема ту хуманости, почев од врха. Осећате ли ви хуманост иког у влади на својој кожи? Па ако је нема према вама, како ће је бити према мигрантима. Све је само корист и нужност. Али докле, питање је, и по коју цену?