Христос васкрсе!

 
 

Васкрс у Јерусалиму

Суд Пилата.

Котарбинский Вильгельм Александрович (1849-1922). 1887–1895 гг.

Фреска в северном корабле храма

Владимирский собор, Киев

 

Васкрс у Јерусалиму

 

Сав покривен тугом, сред поноћи свете,

док над Јерусалимом херувими лете,

спрам светлости бледе догорелих свећа,

клекнуо сам испред Христовог распећа

 

и шаптао тихо: О, Преблаги Спасе,

да ли чујеш људске очајничке гласе?

Данас као никад милост нам учини

земаљску дечицу са распећа скини.

 

И деси се нешто да ми дух страст смрви

са Христова тела паде капља крви;

чим земљу дотаче у огањ се створи

и глас ко земаљски из огња прозбори:

 

„Грешни сине земље, шта тражиш од Мене?

Зар земаљској деци Божја милост треба?

Бог вам посла Љубав, ви је не примисте,

јер сви у страстима свог тела живите.

 

Бог вам посла Правду и Истину праву,

дочека је мржња и зави у таму.

Истину продасте за 30 сребрника

и на крст распесте својега Женика.

 

Док Љубав и Правда и Истина буду

на земљи имали Кајафу, Пилата и Јуду,

дотле ће земља целог свог живота

бити и остати крвава голгота.“

 

Глас умуче, страшни, чудни огањ неста,

а распети Господ покрену се с места.

Од страха и бола језа ме обузе,

из очију Спаса потекоше сузе.

 

Песмом и молитвом храм небески каде,

опрости им Боже, не знају шта раде.

Слепа им је мржња помутила главе

место да се љубе, један другог даве.

 

И зато ће земља целог свог живота

бити и остати крвава голгота.

 

*Ауторка песме још за живота (по речима девојке која ми је ову песму проследила) није желела да се зна ко ју је написао. Као дугогодишња богомолитељка учествовала је у састављању богате духовне лире Чокот под благословом сада већ умировљеног ректора Карловачке богословије, проте Душана Петровића. Сматра се да је песма надахнута утисцима упокојеног проте Милорада Ердељана са његовог пута у свету Земљу, о Васкрсу у Јерусалиму. И песму и њен историјат настанка пренели су ми наши драги, стари и дубоко верујући суграђани: тетка Мирка и чика Никола. Трудећи се да испоштујем жељу наше упокојене сестре, која је ову песму написала, могу да кажем само да је потекла из чувене богомољачке породице Николајевић и да је била снаја мученички пострадалог владике Платона у Босни за време Другог светског рата. Владика је недавно канонизован од стране СПЦ-а за светитеља. Песма је више деценија певана искључиво на Велики Петак у Николајевском храму, новосадском.

 

 

 

 

Распятие.

Василий Петрович Верещагин. 1875–1880 гг.

Храм Христа Спасителя, Москва