Недеља, Март 27, 2011
Крст Цара-Мученика
Крајем XIX века, када је Косово још било под турском влашћу, сазнало се да се у једној албанској породици налази дрвени крст пронађен на месту Косовског боја. Судећи по изгледу крста и по свим осталим обележјима, припадао је самом кнезу Лазару; све време је представљао светињу те породице која је била српска, а у старо доба примила ислам и етнички прешла у Албанце (што је у оно доба било масовна појава). Вест о проналаску крста мученика кнеза Лазара пронела се читавом Србијом. Многи Срби су пожелели да купе ту светињу. Међутим, свесни истинске вредности крста, Албанци су затражили баснословну своту. Толики износ је могла да плати само једна благочестива Београђанка, Драгиња Петровић. Крст је откупљен и донет у Београд, где су спретни јувелири израдили оков за њега.
Тај крст се као власништво госпође Петровић извесно време налазио у београдским црквама, где га је свако могао целивати. Међутим, ма колико то чудно изгледало, госпођа Петровић није намеравала да ту изузетно велику светињу задржи у Србији. Одлучила је да косовски крст кнеза Лазара подари Његовом Императорском Величанству Цару Николају Другом на дан његовог ступања на престо. Такав поступак благочестиве жене је мотивисан дубоким поштовањем према Русији и руском Цару као главном и једином заштитнику Православља.
Цару је на дан крунисања уручен крст заједно са следећим писмом:
„Ваше Царско Величанство,
Свемилостиви Господару,
С дубоким осећањем оданости смерно се клањам пред Величанственошћу Цара Читаве Русије, Заштитника и српског народа, и падајући на колена пред подножјем престола Вашег Величанства, дрзнух се да на дан светог крунисања Самодршца Цара Николаја Александровича и Царице Александре Фјодоровне подарим ово свето знамење спасења хришћанског.
Имајте доброту, Велики Господару Императоре, да свемилостиво
примите овај Свети Крст на данашњи велики дан светог крунисања и миропомазања
Вашег, од љубави православне Српкиње и у име свих Срба који осећају оданост и
љубав према Русији.
Овај Крст (само дрво) пронађен је на Косовом пољу где је погинуо српски цар,
великомученик Лазар, бранећи веру православну, свој народ и своју државу од
Агарјана.
Уздамо се да ће Господ Исус Христос, Који чује и зна све своје верне и Који је Русију уздигао да брани веру и Божју Цркву, спасти читаво Православље. И Србима ће засјати Сунце Правде уз помоћ милости Монарха Руског – Првог Словена.
Падам на колена пред престолом Вашег Царског Величанства и дарујем ово свето знамење из велике љубави према Цару Читаве Русије – вазда заштитнице српског народа.
Маја 1896. године, Београд.
Вашем Царском Величанству најпокорнија Драгиња Петровић
Сваки народ у своје време полаже духовни испит. Такво искушење је за српски народ био 28. јуни 1389. године. И као што знамо, српски народ је часно поднео то искушење.
За руски народ и руског Цара такво искушење је била 1914. година, када је Аустроугарска упутила ултиматум Србији у коме је један од захтева било увођење аустријског батаљона у Београд. Пристати на такав ултиматум значило би губљење независности српске државе. У тој ситуацији Србију нико није могао заштитити осим Русије, која у то време није била спремна за рат широких размера. Тада се Цар Николај Александрович нашао пред истим избором који је стајао пред кнезом Лазаром. Као што ни кнез Лазар није бирао само за себе, већ и за свој народ, исто тако је и руски Цар, како су показали потоњи догађаји, начинио избор за читав руски народ, не само за тадашњи нараштај, већ и за будуће. И поред тога што Русија није била спремна за рат и што су многи предвиђали њен пораз, руски цар, кога поједини оптужују за колебљивост, одлучно је устао у одбрану Србије, самим тим једнозначно начинивши духовни избор за Русију, приволевши је Царству Небескоме.
В.Ансимов
Сестринство Ново-Тихвинског манастира о Косову
Da, poznato mi.
Car je napravio pravi izbor. Naknadni dogadjaji, svima poznati, samo su dokaz čega je sve Nikolaj bio spreman da se odrekne zarad Carstva Nebeskog, stavljajući ga na prvo mesto.
Hvala ti, ovo treba da se zna.
Hvala ti...
*роксана
Потпуно си у праву. Баш је тако! Само што за неке догађаје треба време да се испуни, како би се они показали у правом светлу. Осим тога, руском Цару је још за живота предато пророчко писмо, у коме је обавештен о мученичкој кончини своје породице.
Поздравче.:)))
Od pričalice samo mudre stvari...naježio sam se dok sam čitao i slušao...svaka ti čast na ovome...Ogroman pozdrav !
*леопард
Велики поздрав, Леопарде, шаљем теби и твојој породици. Мило ми је да ти се чланак допао. А овде и јесте тога ради, као и стога што вреди. Свако добро.***
Велико хвала, на овом посту, у овом времену они су заиста неопходни и као подсетик и као сведочанство за будуће генерације. Остаје нам само да се помолимо Свевишњем да својом светлошћу обасја пут и сада као и увек и нашем и руском народу. Још једном хвала, и ВИДИМО СЕ НА КОСМЕТУ!
pricalice prelepa pricica, innace volim istoriju a sopstvenog naroda u detaljima cinimi se najmanje poznajem. Draga moja uciteljice upijam svaku lekciju sa velikom radoznaloscu :) poz
Како је лепо чути нешто што велича Српски народ и нашу историју.
Хвала ти, Причалице, на овоме.
*Јанакис
Сасвим сам сагласна са тобом. Зато и делам у том смеру. Саучествујем молитвено у твоме поздраву и казујем: Догодине на Космету!
*гасстросити
Постоје историје које се пишу, оне које читамо и оне које целим бићем осећамо. Некако себе налазим најпре у овоћ трећој групацији. Где год да станем, осетим како мојим венама тече историја уткана у моје биће. Ово се нарочито дешава на местима где су одигране велике битке за спас и слободу наше отаџбине. Љубим и ја тебе, драги Гас. ***
*woman.in.love
На Крстопоклону недељу је дошла као дар с небеса ова прича. А Богу хвала за све. Љубим!***
ova bi lekcija morala naći svoje mesto u udžbenicima istorije... da mladi prave vrednosti bolje shvate
Prijatno!
I ja sam se naježila, divno je. Inače, divno je biti ovde ponovo :) Ljubim te
Draga moja pricalice,posto ne znam na koji drugi nacin,onda se odlucih ovako-preko komentara,da ti se zahvalim na paznji koju si mi ukazala.Jako si me prijatno iznenadila i veoma obradovala sto si me se sjetila i poslala mi svoju "Jezersku princezu".
Moram da ti se pohvalim da mi se prije 10 dana porodica prosirila,rodila sam curicu,tako da zasigurno imas jos jednog buduceg citaoca...:)
"Jezerska princeza" ce svakako biti jedna od prvih bajki koje cu joj citati...
Jos jednom hvala ti puno,saljemo ti poljupce moji klinci i ja...:****
*тужна
О, радости, лепо те је читати - поново, драга. Хвала ти за свраћање и лепе речи. Љубим те јаааакооо!:)))
*грлица
Ево мени још једне дивне радости, па још тако дивно увећане, дао Бог! Радујем се због вас и шаљем вам најтоплије поздраве и честитке на предивном, најлепшем понову! Бог да ми вас поживи и сваким добром дарује. Мило ми је, драга тичице, да сам могла угодити. А заборавити дете које је питало шта је то вечност - било је немогуће. :))) Има коментара и коментара, али дечији су најближи срцу.
Најтоплије поздраве шаљем драгој мајци, оцу и, наравно, дечици вашој.:)))