Палата душе

 

 

 

 

Једном су анђели градили једну малу палату са златним и сребрним циглама. Изненада, у сред посла, стадоше са градњом и почеше да плачу. Један светитељ, који је све ово посматрао, помисли да је ту нешто чудно.

- Зашто сте престали градити златну палату и због чега плачете? – упита.

Анђели одговорише:

- Обуставили смо радове, јер је душа за коју смо градили палату учинила један велики грех.

 

Каква штета! Једна душа је сагрешила и толико анђела жали! Каква штета! Изгубила је палату на небу. О, када би помислили шта губимо сваки пут када згрешимо, никада не бисмо чинили грех, зато што анђели жале, небеса плачу, а палата вечне среће остаје на половини и вечно недовршена!

 

Са грчког А. М.