Недеља, Децембар 07, 2008
Пријатељи, ко су?
«Веран пријатељ је силан заштитник и онај ко га је нашао – нашао је благо.»
Када је ушао у моју собу, прво што сам приметила на њему били су завоји на његовим ногама. А у разговору који је потом уследио, сазнала сам да се скоро вратио са ратишта. У то време, овако нешто није било ни ново ни чудно, па сам, логично, потрчала да повежем конце. Кад, међутим... Но, кренимо редом.
Било је то време свакојаких чудеса и небивала: живот као на позорници. Под будним оком сателит-звезде били смо вазда на оку свету, који никако да се сети због чега се срећемо кад се нећемо. И у овом последњем од сусрета био је и овај младић као резервиста. Часно одслуживши својој домовини, након одређеног времена вратио се кући и, попут свих других младих људи, поче да тражи себи посла. Не прође много, кад га један његов пријатељ позва да ради у неком кафићу. Не плашећи се никаквог рада, он - прихвати.
Газде више није било него што га је било, јер се бавио свим и свачим, а између осталог трговало се ту и бензином. Међутим, њихов пословни однос је био крајње коректан и за своје две недеље, колико је било иза њега, није било никаквих трзавица ни спорења. А дан након тог рока, код газде се спремала нека прослава и на њу су били позвани само најближа родбина и пријатељи. И поред тога, друштво је било велико. Музика је трештала, роштиљ се димио, ића и пића да се читав пук нахрани, а ни са осмехивањем се није штедело. Газда је био нешто мало суздржљивији јер је очекивао позив, који је потом и уследио: стигао је бензин и морао је хитно да се преузме. Сви већ навикнути на то, нису ни приметили кад је изашао, а и нису имали никакву потребу за бригом. Пре свега јер су сви његови пословни одласци завршавали брзо, па се скори повратак подразумевао.
Весеље и дружба се није прекидала... све док у једном тренутку неки други мобилни телефон није својом звоњавом прекинуо буку. Позив је долазио из болнице: газда се борио за живот! Приликом претакања горива, бензин се запалио и он је, будући најближи, задобио опекотине. Преко 50% коже му је изгорело и требало је под хитно да се нађу донатори.
Музика је утихнула, весеље се полако претварало у мучну тишину. За само пар минута од целокупног пристиглог друштва није остао нико! Али нико се није ни као давалац пријавио...
И трећи пут се мобилни огласио, само овога пута у кафићу. Неко је јављао младићу о газдиној трагедији и пристиглом позиву из болнице. Без имало размишљања, он је јавио газдиној супрузи да прекида са послом и да се добровољно јавља за донатора.
Већ сутрадан му је у тракама исечена кожа на бутинама, како би се спасио живот једног њему скоро непознатог човека.
Када сам га упитала зашто је то учинио, будући да је било на прослави њему далеко ближих и блискијих људи, он се само осмехнуо и рекао: Зато што је требало да се помогне човеку!
Овај младић ће до краја живота носити ожиљке на својим бутинама, који ће сведочити да је Човек. Прича о њему веселиће душе многих људи, док ће се онима, који се клањају својој телесној лепоти, једино црви радовати.
* * *
«Немој журити да створиш пријатељске везе; ако ли их створиш, на сваки начин гледај да везу очуваш, носећи сву тежину ближњег, сем у случају ако ће то за последицу, навући опасност на твоју душу.
Узми за пријатеље оне који су осведочени у своме пријатељству са другима: не гледајући никог од њих очима зависти, када су ови били срећни, нити су били равнодушни, када су ови били несрећни. Јер, многи су слали помоћ и помагали пријатеље у несрећи, али када су доживели срећу, нису могли да је поделе са њима и оно што им није открило време симпатије, да ли су били прави пријатељи или не, открила им је страст зависти. Да ствараш, дакле, пријатељства не обична, већ одлична. И не тражи да чујеш похвале од својих пријатеља, већ радије тражи да ти говоре истину.» (Велики Фотије)
Pricalice, vec sa dugom si me kupila:)
Prica je odlicna, licno je dozivljavam ali ne zelim o tome upravo zato sto se o tome i ne prica. Zaista treba pomoci Coveku...Uvek!
Tvoj sam prijatelj. Laku noc
:******
P.s. i kad kazem licno, mislim na svoje iskustvo ili iskustvo nekog meni dragog.
Vecina tvojih prica su ustvari svakodnevne price iz zivota svih nas, dozivljene na ovaj ili onaj nacin.
*каспер
Да, тешко је на блогу изнети нешто своје, јер ипак, су то тек постови, више слова него осећаји, који понекад могу да изгледају и хладни и недоречени, па самим тим прети и да буду погрешно протумачени. Па опет, за онога ко зна шта тражи, може, ако се загледа, штошта да пронађе.
*тијанас
А ко да ти одоли, драга Ти! Лаку ноћ и ја теби желим.
*каспер
У овој категорији Лепота живота жеља ми је да пишем искључиво истините приче. И у праву си: свако од нас има неки свој поглед и у зависности од тога и свој приступ свакој од прича.
Pričalice, retko humana i snažna priča...mnogi naši ožiljci su sećanja na naše žrtve..
Чојство и јунаштво
Лакше је бити пријатељ него Човек, јер се пријатељу слабости могу( понекад и морају) опростити, пошто није увек у ситуацији да нам се нађе, а Човек је увек Човек,јер другачије не уме да реагује, осим да да увек оно што има, па макар то био и део тела.
Код тебе редовно пустим неку сузу, јер нам увек показујеш примере чојства, али се и обрадујем, јер показујеш да ништа није лепше него бити човек.
Предивна прича...Стављамо је у исти фолдер са осталима из Лепоте живота, док се не скупи довољно њих и материјализује, али пажљивије и паметније него претходни покушај.:-)
"пријатељу слабости могу( понекад и морају) опростити, пошто није увек у ситуацији да нам се нађе" kaze @Ви, ali u prici covekovi prijatelji su pobegli s mesta dogadjaja. Kao i u zivotu Covek je Covek, ne trazi nista zauzavrat i ne hvali se time...
пријатељи
Пошто се прича односи на пријатеље,парафразираћу једну мисао чијег аутора се не сећам,а која је за мене аксиом када су у питању пријатељи.
ПРИЈАТЕЉИ СУ ТИ ОНИ КОЈИ ИМАЈУ ИСТЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ КАО И ТИ.
......Много пута нисам била схваћена због ове дефиниције.
Наравно да у овом случају нема оправдања за "пријатеље", Илузијо.Мој став се односио на неке мање важне ситуације, а не на овакве, у којима се то не би смело десити.
prijatelj je onaj koji ume da se raduje tvojoj sreći, da plače s tobom kad je potrebno, a da pritom nije tvoja senka koja pravi iste pokrete.
teško je.
ali može. zato se čuva. ušuškano u srce.
prelepo iskazana priča
Prijatno!*
procitah ovo sinoc,i kopirah zakljucak,ali zaboravih da komentarisem...uvek me oduseve tvoje price :)
*сањарења56
Ако су, нека су, све има своје разлоге.
*Ви
Занимљив осврт, радости. Да, можда је Човек следећа степеница у узрастању и изнад пријатељства. не можда, сигурно!
А све друго: како ти кажеш, драга. Ако ништа друго, бар нешто научисмо; није било без значаја, зар не?
*Илузија
Као што рекох, степеница више; може ли тако?
*Даца
Тако прича и моја сова у Изветреној причи али она жели да иде даље; јер ни непријатељи нису друго до сурови пријатељи.
*домаћица
Мислим да је појам пријатељства немогуће дефинисати, јер понекад и нечији погрешни корак ка нама, из нашег угла гледано, може да донесе више користи него нечије добро дело. Има и тога, зар не? А и то ко ће нам бити пријатељ искључиво зависи од нас самих. А како често умемо и да преценимо и да погрешимо. Но живот иде даље, срећом.
*тужна
Е то је радост која прија! Драго ми је што те поново срећем, радости.