Све у причама бива

Вулкани и црвена плима (4)

„А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти. А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде. А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке?“ (Јона 4:9—11)

Све што се дешава на земљи има, у суштини, само један разлог: да се открију мисли многих срца. Али многа срца отежају преједањем и другим насладама, које центар човека померају са срца на стомак. Не једном је наведено у Светом писму да ће човек учити о Богу и ако само буде гледао у природу.

На земљи се дешавају пожари, ерупције, урагани, земљотреси... Они буде у нама емоцију, бригу, за разлику од рата који често у људима буди страх и мржњу. Али ништа се на свету не дешава случајно и без смисла, па ни пожари. И сами људи, кад се баве око њиве, воћњака, чак и акваријума морају да доносе и неке наоко преке одлуке, али које после донесу свој род. Исто је и са пожарима. Ово је нарочито приметно у Африци или Аустралији, где су суше учестале. 

Наиме, када нестане сокова у једној биљци она постане стрњика. А стрњика има потребу да траје. Но, истовремено, она својим трајањем омета младом семену да се развија, од којег, опет, зависи многа дивљач. Стога, да би се обновила оаза, мочвара или шта већ, стрњика се пали под врелим сунцем. У пожару страда много мање животиња него кад би остала стрњика, а те корњаче, змије или већ које спорије живуљке прехраниће својим лешинама оне веће, које сад постају видљиве и теже лове. Оне у рупама и дубоко под земљом ће преживети, а својим роварењем ће преорати земљу и омогућити новим изданцима да пупе и цветају. Нека семена, познато је, могу да се отворе и избаце семе само у условима великих пожара. Многа семена које веверица похрани у земљу остану закопана и кад се рачисти растиње око њега добију прилику да изникну. При ерупцији, пак, вулкана велика стабла заклоне собом она мала и својим страдањем омогуће њима да се развијају. То су само неки од примера.

И човек кад постане стрњика и њему се дешава или пожар, или ерупција, земљотрес, поплава, било физичка, било духовна: свако доживи свој дан сетве и жетве. Битно је само где ће плева, а где зрео и јестив плод.

А преживевши ерупцију вулканске планине Сент Хеленс једна жена је изјавила: „То је чудесније од рађања!“ Та ерупција се догодила у другој половини прошлог века и отада се вулканологијом бави много озбиљније и технички све опремљеније. Данас је у свету 1500 активних вулкана али се интензивно прате њих стотину.

Због тектонских покрета земља је у сталном преобликовању. Вулканске ерупције су узрочници земљотреса; заједно могу да поморе на милионе људи у трену, а истовремено за милионе да отворе богате ризнице (Везув, на пример, уме да избаци огромне количине злата). Међутим, нису сви вулкани истог карактера: има их тихих, као на Хавајима, експлозивних, до оних супервулкана (Јелоустоун у САД, који, чак, и нема изглед планине, али од чије би ерупције зависио не само опстанак Америке и Јапана, већ читавог света). „Оно што је занимљиво је да су у свакој ерупцији присутни вода и седам елемената од којих је састављено тело човека. Они се налазе дубоко у средишту земље, а магма их износи на површину. Тако су, заправо,  вулкани важна компонента животног циклуса. Људи су вулкански продукт, а сама ерупција је, заправо, порођај!“

А закључак научника је тај да је за климатске промене (након којих неминовно долази и до социјалних, друштвених, економских и свих других норми; занимљиво је, рецимо, да главни кривац индустријске револуције није била машина већ једна буба, која је уништавала сировине, док је, са друге стране, рат Немачке са Русијом требало да спречи Русију да се индустријализује - и то у оба рата, као и Србију, а што видимо да је и данас на снази) главни узрочник у свим временима - човек. Зар то не каже и Библија, која јасно указује на окамењеност фараоновог срца, који се, попут сваког претече антихриста, уздиже у висине на којима не може стајати? А људи бирају себи стрњику за вођу, цара, власт. Тада одступа милост Божија од људи и, како лепо примети неко: у великом страдању једина човекова имовина показује се само његова вера (мисли његовог срца).

[Одговори]

Управљање временом користи све више земаља у свету, не само Кина:
https://www.youtube.com/watch?v=NurXcJAHy_U