Петак, Јул 12, 2019

Традиција и време невремена

 

Невреме у Грчкој само најава невремена које треба очекивати и спремати се, злу не требало, на време

Због промене климе и доласка тропских врућина видесмо у Грчкој олују која претходи тајфунима. Поделићу нека сазнања са вама, јер сам ових дана баш интензивно гледала документарце на тему олујних и других катастрофа. Одмах на почетку да вам скренем пажњу да ће убудуће и ваш живот имати цену кад су у питању спасавања, то јест тарифу, а видећете и из којих разлога.

Дакле, испод земљине коре вазда се кува лава, која свако мало мења свет. Са отопљењем долази до све већих и учесталијих олуја, земљотреса, поплава и других катастрофа. Али то утиче и на саму традицију одређеног друштва (што сам већ писала да традиција не сме да се утамничи, већ да иде у корак са временом). Тако имате случај катастрофалног земљотреса у Јапану, у дан неке њихове прославе, а где су (будући да је Јапан земља земљотреса и других временских непогода) одавно постављени мерачи свакодневних потреса (из разлога да се ублажи несрећа реаговањем на време) тог дана мерили ниске фреквенције које људи и не примећују. Међутим, у току вечери је земљотрес добио залет и готово је сравнио град са земљом. А најгоре су прошле куће прављене по традиционалном обичају. Те куће су имале, да тако кажем, картонске зидове, док су кровови достизали тежину и до тону-две. Зашто? Јер народ није очекивао земљотрес и цунами већ тајфуне. Али време се изменило и стигло је неочекивано.

Дакле, да бисмо се заштитили, већ сад морамо да мислимо на то од чега и на који начин да градимо куће већ данас. Сама стакла морају да буду непробојна, о конструкцији да не говоримо.

И сад долазимо до приче са почетка.

Данас људи своју повезаност са природом упражњавају на један готово болестан начин. Тако, да би били близу паркова, шума, планина, они пренасељавају места која уопште нису предвиђена за живот без стреса, бар не ако под тим мислите да слажете паре и трошите и њих, и време, и себе на глупости. Тако се дешава да секу шуме у подножју брда, како би ту отворили неки локал, кафану или шта већ са терасом, а онда дође до одрона земље и вода и блато униште и град и људе. Они просто не разумеју да корење дрвећа чува планину од одрона. Или, пак, праве куће поред шума које су склоне, у времену великих врућина, катастрофалним пожарима. И зато је на Западу постављено озбиљно питање: вреди ли жртвовати живот неког спасиоца због лудости људи? Тако, на пример, Лос Анђелес и сам трпи свакодневне ударе под земљом и питање је дана када ће поново уследити земљотрес, али то људе не спречава да пуне град.

Зато је у Аустралији већ донесен закон о наплати спасавања живота ономе који је, у време поплаве, кренуо у вожњу тамо где јасно стоји знак о забрани таквог понашања у време поплава.

И сад узмите у обзир да неће бити горива, те неће бити ни хеликоптера, довољно возила, а ни новчаних средстава за издржавање. Па ако ми не ценимо свој живот, да ли је у реду да и други не цени свој?

Ово су само нека моја размишљања, којима се свакако може и приговорити, али их и допуњавати - чињеницама.

 

 

[Одговори]

"Рука из гроба" или "Мртва рука"
Уколико је стигла до вас вест о руској подморници на којој је избио пожар, а од чега је цео свет био у опасности - вест је тачна. Кренимо редом са неким чињеницама. Путин је у више наврата изрекао следећу мисао: "Уколико нема Русије у свету, свет нас не занима." (отприлике). Зато су Руси потпуно лежерни по многим питањима, јер они имају поринуте подморнице бомбе. Али какве? Треба се овде подсетити и изјаве Алберта Ајнштајна, који је рекао да сама атомска бомба још и није толико опасна, али оног тренутка кад би се нашла којим случајем у близини места богатог кобалтом - то би била претња целом човечанству. Е те подморнице из програма "Рука из гроба" су обложене - кобалтом. Зато је, одмах по пожару на једној таквој подморници, али у којој су били све високи официри, што већ буди сумњу да су пре били у некој мисији већ на тестирању,у Америци све дигнуто на борбену готовост и сви позвани у Белу кућу. Да бисте разумели како свет данас функционише погледајте филм "Др Стрејнџлав, или како сам заволео нуклеарно наоружање".
Уз ово само да додам да сам неки дан погледала и документарац о опасним језерима око Руанде и би ми одмах јасно зашто је баш у тој земљи, коју лупом морате тражити на мапи света, био потребан рат. Видите, ту постоји вулкан и под њим малено језеро. А око језера се шири мистериозна смрт. Многа села, заједно са стоком, буквално су угушена у току ноћи. Амерички научници су открили да се језеро, преко малог извора, пуни угљен диоксидом. А онда су открили и угљен моноксид и метан. То су све горива будућности. Недалеко од тог малог језера налази се и неколико пута веће језеро-бомба. Ако би дошло до његове експлозије нестало би два милиона људи.
Овог горива будућности има још више у великим дубинама мора, али је сад још увек тешко доћи до тога...

Comment by pricalica (07/12/2019 20:05)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме