Уторак, Септембар 12, 2017
Понуда и одбрана
Познато је да свака страна има своју причу и да свака прича има своје две (некад и више) стране. За ову прилику послужићу се једном таквом причом, иначе везаном за афричко поднебље, али коју ћу ја сместити у Србију.
Пошаљу тако Американци овамо двојицу трговаца да виде какво је тржиште за "Најке" патике. Након извесног времена јавља се први и каже:
- Овде сви носе опанке, не вреди продавати.
Затим се јави други:
- Овде нико не носи патике, шаљите за почетак хиљаду комада!
Прича се може тумачити на више начина: један је да одређени људи имају одређен приступ своме послу, другачије погледе, интересе, преданост, залажљивост и томе слично.
Али постоји ту још нешто што не смемо сметнути с ума. Трговина носи са собом ризик од поробљавања и наметања туђе културе, традиције, обичаја. Нису барут и пушке поробиле Индијанце, нити су Енглези, како чух јуче причу, ишли по Африци да лове робове, нити су могли на малим тада бродовима да их преведу на милионе. Не! То је све радила трговина, али са поглавицама, или данас властима. Дође се код главног баје, донесу се ђинђуве и ракије и поглавица или министар, председник сам подводи народ као робље. И сад трговина, која је далеко лакша делатност од израде, донесе неки профит и човеку се ослади, па одустане од опанака док си рекао кекс. А тај опанак је, као прво, доносио извесно задовољство у раду, од којег се, више него од хране, храни сама душа, те је телу потребно мање новца за подмиривање потреба, чувао је Србинов дом и доносио посао и наследницима, те је чувао породицу, заједницу, државу, суверенитет. Дакле, чување свога у миру спречава или одлаже рат новца!
Зашто сад пишем ову причу? Зато што су стигле гласине да "Задруга" нема гледаност којој су се њени пропагатори надали. Неко је уложио силне паре да замајава народ Србије, неко са новцем, што Жељко Митровић, пун кредита и дугова, није и наишло се на неодобравање народа. Ето, то је одбрана у миру, наш непристанак на све што нам се нуди. Православни оци су имали крилатицу коју су комунисти извитоперили, али је ред да је се на овом месту присетимо. Код комуниста је било: Туђе нећемо, своје не дамо. Православна изрека каже: Туђе нећемо, своје чувајмо!