Модерност и - хм, наивност
Замоли мене снајка да урадим две капе за девојчице и ја је послушам. Деца, пресрећна, узеше папир и хемијску у руке и послаше ми честитке захвалности са све срцетима и лепим мислима.
Неколико дана касније, дође млађа са мајком код мене, а ту ми је у гостима била и кумица. Ово млађе дете иде у забавиште, а кумче ми кренуло у школу (трећи, четврти разред). Малена је будући полицајац и бистро је дете. Кумица је увела у собу, а она гледа бисере, кончиће, машнице, шналице и пита кумче, жеснки удивљено, ипак, да ли сам то све ја радила. Разговор се води тик иза мојих леђа и ја пажљиво слушам, не желећи да их прекидам. У једном тренутку малена ће рећи:
- Мене је моја сестра питала да ми нешто наштрика и ја сам јој рекла да не желим те бабинске ствари!
Нека промена се очигледно десила, јер, понављам, то дете се радовало са одушевљењем капи коју је добила.
Моје кумче се нађе у незгодном положају, те погледа у мене збуњено. А малена настави:
- Ми у вртићу, наша група, то не носи што праве бабе. То није лепо, је ли тако? - покуша она више да добије саучесника за своје наметнуте мисли и сагласност моје кумице.
Значи, ту смо! Неко дете је имало незгодног кућног васпитача, а очигледно се наметнуло као предводник, па сад диригује групом.
Да не бих кумче препустила даљој неугодности, реших да се умешам, те рекох:
- Неће бити да је тако. Видиш и та одећа на теби је плетена, и на оној манекенки са тв-а, што значи да плетење и ручни рад није ништа старо и бабинско, него модерно.
Малена за тренутак ућута, а моје кумче ми приђе и загрливши ме са разумевањем, рече:
- Ја волим ону капу што си ми направила и неки дан сам је поново носила.
Ово није тек прича о деци, већ о томе како неки одрасли недорасло васпитавају децу. Можете бити модерни, али немојте бити - наивни. Из тог разлога - а потрудићу се да ову тему проширим - и постављам неке ствари овде да сви видимо како је ручни рад саставни део живота свих људи на планети, свих генерација.
у.п.: Следи неколико кратких чланака на тему традиције и културе.
Патофне "Љубица"
Хеклани бикини
Крем одговор на корални изазов
Чипкасте рукавице
Хеклана женска беретка
Хеклана хаљина "С пролећа"
- Ти мени никад ништа и не правиш! - жали се моја снајка.
- Ево, правим ти `аљину - одговарам ја утешно.
- Стварно! А како ће да изгледа?
- Сазнаћемо обе кад буде готова.
И, дао Бог, уредисмо је до финиша - недостаје још постава. Овако то изгледа, где је за израду послужио Сент Џорџов конац Танго у белој и зеленој боји, као и перлице разних величина и боја.
Наравно, морала сам да убацим златне перлице и то је одмах примећено и хаљина прихваћена са одушевљењем. Сад више није кивна на мене, већ на кројачицу што мора да чека термин за поставу.
- А шта ћеш сад да ми правиш? - уследило је питање одмах по испуштању хеклице.
- Мораш у ред - одговорих.
- Па да, ја никад нисам на реду и мени никад ништа не правиш...
Ту јој показах шибори накит.
- То да ми правиш под одмах!
- Немаш проблема, чим се преселимо у Београд.
Али то ме није извукло. Сад је на реду, чини се, црна чипкаста хаљина...
Чисто ако ме нема, да се зна где и због чега избивам...
