Кад те питају зашто постиш
Замислите то питање, што постиш!? Таквог човека треба
летвом клепити по глави, браћо и сестре! Таква дрскост! Што постим? А
све умире, све је помрло. Погледај болести, погледај лудило, погледај
наркомана, погледај секташа, погледај магије и црне и бјеле, и жуте, и
црвене.
Погледај детету у собу, заинтересуј се
мало, кад си му улазио у собу. Погледај шта гледа, погледај шта пуши,
погледај шта уноси у вену, погледај са ким се дружи, погледај
телевизију, прочитај штампу. И још ме питаш што постим!
Постим
јер нећу да се мирим са тим, нећу да се мирим са трском коју ветар
повија. Нећу у царске хаљине и меке хаљине, нећу у царске дворове,
испуњене живим лешевима и демонским плесовима! Хоћу на позив Светога
Јована да се одазовем. Хоћу и ја са њим, за њим да дочекам Цара Славе,
Цара Небеског... Хоћу и ја да примим вечни живот!
Зато
постим, зато у покајању живим, зато се исповедам, зато клечим, зато
метанишем, зато идем у Цркву, зато читам, зато ова бројаница, зато овај
крст, зато ова поклоничка путовања, зато ме више нема тамо, тамо, тамо и
тамо, са овима и са онима! Није то потез у празно, него из празног у
пуноту живота! Не узимам ја себи овим што постим, него додајем праву
вредност! Додајем нову димензију у мом животу! Осмишљавам до сада
потпуно бесмислен живот.
ЖИВОТ БЕЗ ВАСКРСЛОГА ГОСПОДА ЈЕ БРУКА И СРАМОТА, БРАЋО И СЕСТРЕ! То је плес са мртвима, то је долина смрти!
ОТАЦ РАФАИЛО БОЉЕВИЋ