Све у причама бива

Где је био Бог

Крајем прошлог века у Америци.

У једној фабрици, где се радило са токсиколошким отпадом, радиле су искључиво жене. Фабрика је отворена у неком месташцу тотално економски запуштеном и добити посао била је чиста премија - задржати га још и већа. Али су жене почеле да се разбољевају. Мужеви нису били ништа срећнији са послом. Могло би се рећи да су ових двадесет и пет жена биле "срећнице". А онда је руководство кренуло да их усрећује још и више! Због сталних разбољевања руководство је донело одлуку да ако жене желе да задрже посао морају да се стерилишу и притом да потпишу обавезујући документ у коме неће против руководства, власти, државе, лекара подносити никакву тужбу. Ове жене нису пред собом имале никакву могућност избора, већ само то да донесу одлуку. Неке су и урадиле то и никад се више нису опоравиле. Само једна жена је кренула да нађе правника како би се изборила за своје Богом дано право да рађа. Нашла га је, али пазите сад како се на нешто, што је ненормално отпочетка, калеми ново зло под видом правде. И није случајно један амерички судија, у једном исто тако гнусном суђењу, рекао да они нису ту да доносе правду, већ само да спроводе законе. Дакле, из овог нечовештва никао је покрет против сексуалног узнемиравања на послу. Погледајте сад како је врх друштва саучесник у сваком злочину. Политичари су спремни да вас жртвују, ви радите само за плату послове опасне по живот, лекари вас секу за плату. Сад исто тако имате ове вакцине, које дајете својој деци, на којима нема ни имена произвођача, и још су лекари и сестре изузети од сваке одговорности. У Француској је од десет умрлих беба од малих богиња осам било два пута вакцинисано против истих! За вађење органа обучавају се лекари, којима је унапред одређена већа плата. Шта мислите колика ће плата бити за еутаназију? А ви мислите неко размишља о томе да лечи болесну децу!? Лекари, којима такси службе довозе Хрватице овде на абортус, јер у Хрватској то не желе да раде. Одатле добијамо паре, плате и сендвиче и зато нам се држава распада. Ништа нечасно Господ неће пустити пред себе.

Као што видите ништа се не брише, само се надодаје. А кад зло уђе у децу, тад ће бити и крај...

*

"Где је био Бог?"

"О, немој Бога да увлачиш у ово! То што нам се десило дело је људи. Богу није било дозвољено да се меша. Људи су сами изабрали да, уместо Бога, радије слушају телевизију."

Овако отприлике се завршава филм Оливера Стоуна (The infamous McMartin Case - Indictment), снимљеног према истинитом догађају, када су, у оквиру школе, ухапшени мајка, ћерка, син и бака због содомизације, педофилије и сатанизма. На крају су сви ослобођени због недостатка доказа, али не само тога. Заправо, сам фокус филма је у нечем трагичнијем од трагичности самих ликова, који су изгубили готово све. Режисер Оливер Стоун представио је људима драму о систему, бескрупулозном, који је од самог почетка имао сазнања о неодрживости доказа, али је, због политичких каријера упрегнуо и адвокате, и истражитеље, наводне скрбнике и душебрижнике за дечју добробит мењајући им свест и стављајући им у уста туђе мисли, речи (заправо је систем извршио насиље над децом), лажне сведоке, телевизијске и новинске медије, разне емисије са обавезно неким плаћеним и естрадним звездама које се разумеју у све (звучи ли вам то познато?). Свет и даље воли линчовања и да суди свима само себи да допушта свашта.

Зато кад видите да се медији и јавност усталаса, размислите коме иду поени.

А ако вам неко у корумпираном систему говори о насилном добру, и ту будите опрезни. (Мора вам бити сумњиво, на пример, да се у време епидемије богиња деца најпре вакцинишу тбц вакцином, или "Тијанин закон", који је једини дошао до Скупштине након потписаних петиција).

Тамо где медији кроје правду, све је циркус у којем смо ми пацијенти.

 

Будућност...

Један политичар је рекао да ће 2064. године овај део Балкана достићи развој ЕУ. И то јесте тако, али немојте да мислите да они под тим мисле да нама буде добро. Не! Ствар је у нечем другом. Неко је нашим властима рекао да се резерве енергената, воде и земље чувају, док нам истовремено шаљу мигранте. Другим речима они нашу земљу отворено праве друштвом, а народ становништвом. Можете слушати и шта Вучић прича о Космету, како територија није битна за наталитет. Јесте итекако, али он покушава да нас на све начине увери да је предаја Косова наша победа, као и одустајање од Србије наших предака. Он није глуп човек, како неки мисле, већ је одлучио да иде уз ветар. Друга је ствар што је велики део народа одлучио слепо да се за тим поводи; он никог није терао да му се клања. Некад су наши преци гледали да потомцима оставе који ар земље више, док наше бабе и дедови гледају како да сами поживе на рачун унука и још гласају за пропаст (сендвич им је мера, а гле, сад ни сендвич не сме преко границе Србије!). Као народ смо се корумпирали. Први светски рат је избио због седме клаузуле у ултиматуму, где је писало да Србија треба да прими стране посматраче на своју територију. А гле данас: код нас Кинези патролирају улицом мимо сваког закона и Устава!

У Европи је опала потрошња енергије за 6%. У медијима се често прозива Пољска и Чешка. То је због њихових резерви угља. А Балкан је далеко богатији по много чему. За 10-15 година ЕУ ће се истопити и онда ће се ЕУ, заправо, припојити нама! Тако то треба да разумете и деци да пренесете. Зато гледајте да узмете паре преко, али се вратите овде - ко год може. Не само овај политичар, већ и други су рекли да ће Србија поново цветати. Заправо, за еутаназију Европе Србија ће бити анестетик. Зашто да то благо оставимо другима на своју штету и нестајање?

Размишљајте и делајте у складу са чињеницама.

*

У "Џенерал моторс-у" 49000 људи је у штрајку. Од идуће године очекује се пад цене нафте на светском тржишту и мања потражња. Али народи Блиског истока осећају да је западна цивилизација при издисају и сад они користе ситуацију. Ово може да буде веома опасно, премда нова поставка људи указује на то да је рат одложен за неку деценију. За то време свет се дели на: Америку, Израел, Саудијску Арабију, и Русију, Иран, Турску. Ова друга група ће ускоро кренути да врши већи утицај на Балкану. За то време се наша струја, преко подводних канала Јадранског мора, продаје ко зна коме, док се у Русији, статистички, гради више џамија него цркава. Избегавајте све врсте демонстрација, нарочито покрета зелених, јер неко жели да наше резерве чува за странце. Еколошка свест се пробудила код Европљана кад су им укинуте пошиљке енергената. За то време Кина још како троши резерве угља и нико јој не приговара за еколошка загађења. Залихе уранијума на Гренланду предвиђене су за нуклеарке по Блиском истоку. Али Енглеска је у овој подели велики губитник и можете очекивати њено мешање на Блиском истоку. Њој одговара да Америку увуче у рат, како би она профитирала. Свет хода ивицом амбиса, а да ли Србија има ајвара довољно да размени за нафту, питање је?

*

"Грађевински факултет у Београду уписао је ђаке просека од два и по до пет (с тим да нису сва места попуњена). То значи да сви који су предали захтев - да су се и уписали. Али сад иде оно главно, а то је да ће квалитет наставе опасти, јер професори,који су нас учили са неким просеком од четири и по, неће бити схваћени од стране нових студената. Њихово донесено знање није довољно за технички факултет. И онда ће се Болоња постарати да сви добију дипломе и нико више неће моћи да каже неким Весићима да то што раде не може да прође. Они сами неће бити у могућности да препознају проблем. Техничка струка има строге законе, а не оне које пропише корумпирана власт."

То је проблем упадања у негативну спиралу. У Норвешкој је научно потврђено да степен интелигенције опада годишње за два бода. Зато кад чујете и видите, или сами то дозволите, да вам деца слушају музику без смисла и емисије без грама мозга, а не видите како иду улицом и животом као зомбији буљећи у мобилне телефоне (само да виде да ли су тог дана примећени, али не и због чега су примећени - ако уопште јесу), тада за све неприлике у животима вашим и ваше деце немојте кривити никог другог до себе. Ако родитељ није родитељ и васпитач први, живот ће наћи лекције за уразумљивање. Зато најозбиљније размислите да ли ћете улазити у пројекте нових грађевинских техничара Весићевог калибра.

Нешто између

Лаж и катастрофе

Ако се упитамо који грех је данас најраспрострањенији, који је најстрашнији чир, епидемија, која је захватила читав свет, одговор ће бити: лаж и лицемерје. Као што вода која се излива за време потопа и покрива земљу, продирући у сваку њену пукотину, испуњавајући сваку удолину и бразду, и постепено претвара земљу у мочвару, у прљаво блато, у блатиште, које заробљава човека, тако су лаж и лицемерје испунили наш живот. Овај грех је постао уобичајен у нашем свакодневном животу; грех у који смо готово потпуно потонули; грех који смо престали да видимо, чији смрад смо већ престали да осећамо. А многи чак лаж сматрају духовном мудрошћу. Браћо и сестре, кажу да је лакше спасити се од ватре него од воде: ватра се може угасити, може се искочити из зграде која гори, али када се излију реке, где човек да бежи? А лаж и лицемерје у наше време личе на реке прљавштине, које су се излиле по читавој земљи. Ако пажљиво пратимо себе макар и један дан, видећемо колико смо лажи и лицемерја показали тог дана. Раније су речи „глумац“ и „уметник“ звучале као прекор. А сада људи кажу „уметник“ кад желе да похвале човека, да покажу да је мајстор у свом послу. И због тога што смо се сами претворили у уметнике лажи и лицемерја сами смо навикли да носимо маску на свом лицу. Ево примера: човек се сретне са својим претпостављенима и шта се дешава? На његовом лицу се појављује некакав сервилан осмех, неки израз усхићења. Али, чим се исти човек растане од свог шефа рећи ће о њему неку гадост или ће испричати гадну сплетку. А ако се сретне са људима који су му потчињени његово лице ће попримити неприступачан изглед, као да поседује све врлине, као да је натчовек. Како се понашамо према човеку ако нам је потребан? Гледамо га нежно, умилно говоримо, распитујемо се за његов живот, информишемо се кад му је рођендан итд. Ако сретнемо човека који жели за нешто да нас замоли ми се трудимо да прођемо, малтене да протрчимо поред њега, а кад нам то не успева, гледамо на овог човека као на свог непријатеља. Дакле, браћо и сестре, на лицу увек имамо неку туђу маску. Зашто је то тако? Зато што смо заборавили да је човек биће по образу и подобију Божијем, зато што смо изгубили поштовање према човеку, гледамо на свог ближњег као на просту ствар. И због тога међу људима влада таква отуђеност, чак и међу најближим рођацима. Бич нашег времена, страшна болест јесте хладноћа међу људима, отуђеност међу људима. Човек као да се бори против свих, и сви против њега; и као што је у рату потребно лукавство и маскирање, тако у нашим животима владају непрестана лаж и непрестано лицемерје. Браћо и сестре, ова лаж исушује људско срце, постепено га претвара у камен, чини га неспособним за било шта духовно. И ми у својим грудима носимо срце као леш у гробу, срце које никога не може да воли. Одучили смо се од тога да говоримо истину, што је најстрашније – то чак ни не примећујемо. И ако некоме од нас кажу да је кукавица, фарисеј, лицемер, ми ћемо се увредити и нећемо схватити о чему се ради.

Браћо и сестре, да би човек постао истински верник он мора да научи да говори истину. Као што је човеку после парализе тешко, болно да начини сваки покрет, сваки корак, тако и ми после духовне парализе, треба са болом, са патњом да натерамо себе да се научимо да говоримо истину. Реч разликује човека од свих осталих бића на земљи. Код Светих отаца човек се често назива „словесним бићем“. Речју он општи са Богом, у речи је његово велико достојанство и преимућство над другим бићима. А често испада да се животиња налази изнад човека зато што не лаже, а ми лажемо. Господ нам је дао реч – ми смо је изврнули. Господ нам је дао реч за молитву, ради комуницирања, реч, као мач против сатане, а ми смо је уперили против себе.Знајте да ниједна наша реч не нестаје, свака остаје. Браћо и сестре, пакао није само у загробном свету, пакао није само тамо где се муче грешници; већ и овде постоји сила пакла; пакао на земљи је страшно, невидљиво царство зла. Ниједна лаж, ниједна лажна и лицемерна реч не ишчезава у ваздуху, без трага, као што нама то изгледа, све оне остају као у некој невидљивој остави или ризници, у овом страшном царству зла. И наши греси, и наша лаж, скупљајући се, претварају се у неку разорну сатанску силу и енергију, које се затим испољавају на земљи у виду страшних катастрофа и искушења, а ми не схватамо зашто се све то дешава. Дакле, не заборавите, браћо и сестре, да људска реч има велики значај. Кроз реч човек може да подигне свој ум изнад земље, кроз реч он може у молитви да се приближи Богу, али кроз реч он може да служи и демону и због тога свака лажна и лицемерна реч невидљиво шири ово страшно царство греха и зла. Амин.

Архимандрит Рафаил Карелин: О греху лажи и лицемерја

 

О ручним радовима

Не бој се да се радујеш

Немој се нервирати због ситница!

Колико година си у Цркви? И шта радиш толике године? Да ли напредујеш? Видиш ли промене? Сазреваш ли? Или се можда и даље бринеш, нервираш и свађаш са свима из околине и остаје спољашњи човек иза којег се крију неред и лаж? Колико година си са Христом, а да ли си стекао истински морал и једноставност у манирима? Да ли си постао прави човек?

Овде сам навео карактеристичне црте које треба да послуже као знак тога да је наш живот у складу с духовним животом Цркве. Слушај пажљиво «дубину срца» где све постаје тихо. Колико често стремиш тамо, толико је већи твој штит од овоземаљске туге. Чујеш, али се не бринеш. Боли те, али не лудиш. Миран си и издржљив. Није једноставно сломити те! Нико и ништа не може да те узнемири! На увреду се не вређаш, не падаш у тугу. Избор је на теби!

Да ли ћеш сачувати своју душу заједно са Христовом благодаћу? Све је то храна за размишљање. Христос ти помаже да све другачије видиш. Христов ум те усмерава, испуњава твој свакодневни живот духовном светлошћу, учи нас да волимо и да будемо вољени, да будемо блиски по духу, човечни и свети.

«Μη χαλιέσαι από τίποτα!»

Живи

Живот без смисла и циља. Тако сваког дана оцењујеш дане које си проживео. Сатима се мучиш, умараш, досађујеш, остаривши пре времена. Добровољно све то себи сугеришеш. Постоји решење, постоји излаз! Испуни свој живот лепотом, своје дружење, свој дом, свој посао. Мењај се.

Тражи оно што те не задовољава и побољшавај то. Не повлачећи се, не предајући се и не гунђајући. Обично не живиш својим животом, већ животом који ти намећу други: родитељи, друштво, политичари, педагози и свештеници. Несвесно се слажеш са стеченим васпитањем, ни мрвицу се не потрудивши, живећи без напора, без жртве. И твоје срце обузима дубока туга. А све је због тога што си заборавио да је пожртвованост једна ствар, а самоубиство је сасвим друга.

Решење је следеће: живи дубоким стремљењима своје душе и свог срца. На то си позван и дат ти је таленат да то оваплотиш.

Христос је дошао на земљу да би оживео и васкрсао наша срца и наша очекивања, а не за то да би нас умртвио. Дошао је да искорени нашу лаж, а не радост нашег живота. Са Христовим гласом који звучи у теби твој живот постаје лепши, мирнији и радоснији.

Ако се мучиш, пронађи оно чему тежиш и спроводи то у живот! Ништа од тога: самоспознаја, искреност, смелост, промене, покајање – не бива без бола. Али се више нећеш вратити у јадну прошлост, већ ћеш, напротив, почети да живиш у дивној будућности.

Често не живимо својим животом. Зато се мучимо и исцрпљујемо.

Једна девојка је постала фризерка и била је срећна. То је било оно о чему је сањала. А друга студира медицину, али се мучи, пошто то није њена жеља. Имала је погрешан приступ одабраном путу.

А ти се не бој да се радујеш. Довољно је да све чиниш са захвалношћу Богу. Не бој се да будеш срећан. И живиш и ствараш зато да би се радовао! Унеси славу и лепоту Божију у свој дом, у дружење, у посао: све чини бодро, живи истински. Тражи пут исправљања и промена. У сваком случају, немој узалуд траћити време, већ живи надахнуто, радосно, с благодарењем, славећи Бога.

Ево, причестили смо се – примили смо у себе «живу» Христову Крв, нека оживе и наша крв, и срце и сав наш живот! То желим и теби, и себи, и целом свету. Јер, Христос је васкрсао учинивши нас достојнима бољег живота, који треба да проживимо радосно и надахнуто.

Ζησε!

Снага је у молитви!

– Да ли се молиш?

– Да, молим се.

– А тачније? Да ли се молиш Богу или се молиш за своје потребе?

Али немој журити да кажеш да се молиш «Богу». Зато што ова молитва није као наши свакодневни послови. «Молим се, – кажеш, – додирујући Бога» – Онога Ко је мир и љубав. Погледај доказе праве молитве: мењаш се набоље, срећан си, лице ти сија, симпатичан си, налазиш се у стању блаженства.

Иако кажеш да се молиш размисли зашто твоје дете не види промену у твојој души, без обзира на то што о себи говориш као о духовном човеку и што идеш у цркву. Сетимо се каква је била снага молитве Господа. Кад се Христос молио за нас на Јордану – Небо се отворило, на Тавору – заблистала је Божанска светлост, на Маслинској гори – римски војници су падали на земљу. Ето каква је молитва.

Таква молитва доликује и нама. Она нас одваја од буке свакодневне таштине и окружује нас тишином и миром. Кад си заиста у молитви заборављаш на све: дан, сат, место, време, храну и потребе. Живиш на другом месту. Као свети Нектарије, који се «растварао» у неометаној молитви попут тишине морске бонаце.

Молитва је пут у непознато место, пут преко мора и океана.

Молим се како бих постао као Он, не да бих пребацио на Бога сопствено бреме патње и брига. Молим се да ме промениш, Христе мој, али не да бих Тебе «изменио» по угледу на себе.

Неопходан услов за молитву јесте да ставимо ум у срце. Да га умиримо и пребивамо у тишини срца. Она представља врата за тамо где нема проблема.

Али постоји разлог због којег не подносим тишину молитве. Мој разум је обузет непрекидном бујицом мисли, мој живот је таштина и освајају га добра овог света.

Неки кад се моле заборављају на своје проблеме! Растварају се у благодати божанског додира. Брига одлази. Душу испуњавају нада, љубав и сигурност.

А кад се хладиш за молитву, поткрадаш самог себе, лишаваш себе нечег значајног и фундаменталног. Биваш напуштен и беспомоћан.

Свакодневно се моли помало. А ако не можеш да разговараш с Богом, разговарај, рецимо, са женом, или с мужем или с децом. Почни од малог, труди се да омекшаш своју душу, да је учиниш осетљивијом за своје «видљиве» ближње, за свог брата у Христу. Захваљујући овом малом у твом животу Господ ће те довести до молитвеног расположења. То је као почетак. И тада постајеш «опијен» молитвом, почињеш да је твориш и више никаква животна таштина не може да те одвуче.

Лако размишљам о молитви, али ми је тешко да је творим. Речи су увек важније од дела. Опростите.

Η δυναμη σου λεγεται: Προσευχη!

Архимандрит Андреј (Конанос)

Превод с грчког Иван Чепкиј

Са руског Марина Тодић

Извор: Православие.ру

 

Рад је благослов

- Некада су говорили: „Боље да излижеш ђонове, него поцепаш покриваче.“ Шта су тиме, старче; хтели да кажу ?

- Хтели су да кажу: „Боље да излижеш ђонове радећи, него да поцепаш покриваче ленствујући.“ Рад је благослов, рад је дар Божији. Даје живост телу, свежину уму. Да Бог није.човеку подарио рад, он би се уплесњивио.

Они који су вредни, ни у старости не престају да раде. Ако престану да раде, иако још имају снаге, снаћи ће их меланхолија. То је за њих смрт. Сећам се једног старог човека, у Коници, који је имао готово деведесет година, а без прекида је радио. Напослетку је умро на њиви, на два сата хода од куће.

Иначе, и онај, такозвани телесни (активни) одмор, који многи траже, није ништа посебно. Тако заборављају тескобу. Имају храну, слаткише, купање, одмарање. Али чим се све заврши, траже други одмор. Тако су непрестано потиштени, јер им увек нешто недостаје: осећају некакву празнину, а њихова душа тражи испуњење. Међутим, онај ко се умара на послу, може да има непрестану радост, духовну радост.

- Али, старче, ако имаш болесна крста, не можеш да радиш сваки посао.

- Добро, не треба ли и крстима мало вежбе ? Зар неки посао, који је као вежбање за крста није од помоћи ? Слушај, рећи ћу ти: ако неко једе, пије и спава, а не ради, некако се „рашрафи“ и само би да спава, јер се његово тело и живци опусте. Доспева полако дотле да ни не може ништа да ради. Мало хода, па га нешто пресече. С друге стране, ако мало ради и креће се, јача и ноге и руке. Видиш, они који воле да раде, не спавају много, или од умора можда уопште не могу да спавају, али имају снаге, јер се кроз рад кале и телесно јачају.

Рад представља, нарочито за младог човека, здравље. Приметио сам да неки размажени младићи очврсну када оду у војску. Војска им чини добро. Тако је, наравно, већином било некада. Данас се плаше да буду строги са војницима, јер само ако мало морају да се помуче, одмах секу вене, доживљавају нервни слом... Ја говорим родитељима да плате некоме и да пошаљу своју децу да код њега раде, како би била здрава - довољно је да раде неки посао који им се допада - Јер младић пун живости и енергије, има и памети, па ако не ради, постаје лењивац. Али када види друге како напредују, у њему расте егоизам и ничим није задовољан. Непрестано има помисли и разум му се помућује.

После дође ђаво, па му каже: „Еј ти, изгубљени, како си само заостао ! Онај је постао професор, други има свој посао и зарађује новац, а ти, где ћеш ти завршити ?“ и тако га баца у очајање. Али, ако почне да ради, стећи ће поверење у себе, у добром смислу те речи. Видеће да и он може да изађе на крај са послом, али и његов разум ће се забавити послом и ослободиће се помисли. Из тога се тако рађају два добра.

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ