Обавештење

Желела сам, надала се, да ће "Крилата прича" наћи место на Божићним трпезама, али, нажалост, окасниће. Надам се да ми неће бити замерено, јер сам хтела да овај пут буде боље, али, ваљда, није могло и брже. До оног званичног обавештења о изласку књиге из штампе шаљем вам радосни поздрав:

Мир Божји! Христос се роди!

Нека је благословено лето Господње 2017.!

 

 

 

Богатство, отац и син

 

 Преподобни лекар Агапит Кијево-печерски

 

Један човек је сакупио велико богатство. Он никада није показао жељу ни да се исповеди, ни да пружи милостињу. Имао је десетогодишњег сина. Једног дана се богаташ разболи и његова родбина поче да га саветује да се исповеди и уради нешто за спас своје душе. Но, он им је одговорио:

- Да ми је здрав син, он ће урадити све за спас моје душе.

Богаташ је био у замци ђавола и ништа није могло да утиче на промену његовог мишљења.

У тој области живео је један благочестиви старац. Обријавши браду и преобукавши се у мирску одећу, он оде у кућу богаташа.

– Шта хоћеш? – упиташе га кад се појави на вратима.

– Ја сам странац. Кад се случајем затекох у вашем селу, сазнадох да је ваш домаћин болестан. Дошао сам да га видим, јер сам ја лекар.

Одмах га уведоше. Сви болесникови рођаци окружише духовника.

– Како се осећаш? – упита болесника.

– Лоше ми је – одговори овај.

– А шта су ти рекли доктори из вашег села?

– Рекли су да сам смртно болестан.

Лекар-духовник га узе за руку и рече:

- Да, тачно је, ти заиста умиреш. Али ако би се нашао потребан лек, ти не би умро.

– Какав је то лек који треба пронаћи?

Духовник као пречу његово питање, те сам упита:

- Имаш ли деце?

– Само једног малишу.

– Не брини, твој лек је пронађен. Обећавам ти да нећеш умрети.

Он затражи чашу воде и мало брашна, помеша их, те претварајући се да још један састојак недостаје, рече:

- Лек је скоро готов, још само да дође твој син и да му боцнемо иглом мали прст како бисмо у лек додали три капи његове крви, па ћу ти дати да попијеш и одмах ћеш оздравити.

У то време богаташев син се играо у дворишту. Хитро му приђоше и рекоше:

- Хајде, сине, пођи лекару који ће да излечи твог тату!

Малишан је хтео да настави са игром, па су га силом одвели код оца.

Угледавши га, лекар рече:

- Чедо моје, дај ми твој мали прст да га боцнем како би искапало три капи крви неопходне да се зготови лек, који ћу дати твом оцу да попије, па да оздрави.

– Нисам с ума сишао да повредим свој прст!

Лекар подвикну:

- Синко, од тебе зависи хоће ли твој отац живети или умрети. Зар не видиш колико је накупио богатства које ће ти оставити?

– Живео он или не, ја своју руку не дам! – рече момчић и оде.

Тада лекар рече домаћину:

- Као духовник ове области, учинио сам ово да бих ти показао како се не треба поуздати у то да ће дете бринути о твојој души.

Тада болесник устаде и рече:

- Ја изгубих душу ради свог сина, да бих му оставио велико наследство. А он није могао ради мог спасења да жртвује три капи своје крви. У праву си, оче.

Истог трена он поцепа свој тестамент, разда све своје имање сиротињи, а сину не остави ништа, остављајући га у немаштини. И нађе Рај и радује се вечно.

Тако и ви, који имате децу, не полажите наду на њих, говорећи како су добри и да ће се побринути за ваше душе. Шта човек сам уради за свога живота, то ће и наћи у другом животу.

 

Причу Равноапостолног Козме Етолског са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.

 

Богатство, отец и сын. Притча равноапостольного Космы Этолийского

Один человек собрал большое богатство. Он никогда не имел желания ни исповедаться, ни творить милостыню. У него был сын десятилетнего возраста. Однажды богач тяжело заболел, и близкие стали советовать ему исповедаться и сделать что-нибудь ради спасения своей души. Но он отвечал им: «Да будет здоров мой сын, он сделает всё для спасения моей души». Он был пленён диаволом, и ничто не могло заставить его изменить своё мнение.

В той местности жил один благочестивый старец. Сбрив бороду и одев мирскую одежду, он отправился в дом богача.

- Что тебе надо? - спросили его, когда он постучал в дверь.

- Я чужеземец. Когда я волей случая оказался в вашем селении, я узнал, что ваш правитель болен. Я пришёл увидеть его, так как я врач.

Тотчас он был принят. Все родственники больного собрались вокруг духовника.

- Как себя чувствует больной? - спросил он их.

- Мне худо, - ответил ему сам больной.

- А что тебе говорят врачи вашего селения?

- Они говорят, что я смертельно болен. Врач-духовник взял его за руку и сказал:

- Да, это так, ты действительно умираешь. Но если бы нашлось одно лекарство, ты бы не умер.

- Что же это за лекарство, которое нам необходимо найти?

Духовник притворился, что не слышит, и спросил:

- У тебя есть дети?

- Только один ребёнок.

- Не переживай, твоё лекарство найдено. Я обещаю тебе, что ты не умрёшь.

Он попросил дать ему чашку воды и немного муки, перемешал их и сделал вид, что добавляет туда ещё какое-то снадобье, и сказал:

- Теперь лекарство готово, лишь необходимо, чтобы сюда пришёл твой сын, я уколю его мизинец иголкой, добавлю в лекарство три капли крови, дам тебе его выпить, и ты тотчас поправишься.

В это время сын богача играл во дворе. Тотчас поспешили к нему и сказали:

- Пойдём, сынок, пришёл врач, который исцелит твоего отца. Ребёнок хотел было продолжить играть, но его силой привели к отцу.

Завидев его, врач сказал:

- Чадо моё, давай я уколю твой мизинец иголкой и капну три капли крови, чтобы приготовить лекарство, которое дам выпить твоему отцу, и он тотчас выздоровеет.

- Что, я с ума сошёл портить свой палец?

Врач воскликнул:

- Сынок, от тебя зависит, выживет твой отец или умрёт. Не видишь, сколько богатства он собрал, чтобы тебе оставить?

- Будет он жить или нет, я свою руку портить не собираюсь, - ответил юноша и ушёл.

Тогда врач сказал правителю:

- Я, духовник этой области, сделал это, чтобы показать тебе, что от ребёнка не стоит ожидать какой-либо заботы о твоей душе.

Тогда больной поднялся и сказал:

- Я погубил свою душу ради своего сына, чтобы оставить ему большое наследство. А тот не смог ради спасения моей жизни пожертвовать тремя каплями своей крови? Ты прав, отче.

Тотчас он разорвал все завещания, раздав всё своё имущество нищим, а сыну своему не оставил ничего, сделав его бедняком. Он обрёл Рай, и вечно радуется.

Теперь вы, те, у кого есть дети, не возлагайте на них надежду, говоря, что они хорошие и позаботятся о ваших душах. Что человек сам сотворит в этой жизни, то и найдёт в жизни другой.

 

Христос се роди!

 

Полажајник

 
Уједно да подсетимо и на још једну дивну Божићну причу снимљену према причама Бранислава Нушића "Уочи Божића"
 
Мир Божји!
Христос се роди!
 
 

Божићна печеница

Не би било лоше да погледамо ову драму Стевана Сремца, те да обратимо пажњу на хумор који је писац провукао кроз Божићне обичаје у малограђанској средини како нам се не би десило оно на крају приче.

 

 

 

Змија о врату

 

 

Један змијар спријатељио се са змијом отровницом и где год да је ишао није се од ње раздвајао, увек је носећи око свог врата. Волео је у разговара са људима да их вређа а они би се разбежали на све стране.

– Да, мене нико не разуме! – јадао се змијар својој љубимици. – Са мном не жели нико ни да разговара. Заиста, људи не умеју да воле и да се односе једни према другима као људска бића.

Његов разговор са змијом чуо је један његов пријатељ, те му викну издаље:

- Хеј, ти, баци змију и тада нико неће бежати од тебе! То је оно што ће бити људско са твоје стране. Тада ће ти људи прићи ближе.

 

Држи се подаље од својих лоших навика и бићеш ближи срећи, Богу и људима.

 

Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.

 

+ + + 

 

Змея на шее.

Некий змеелов подружился с ядовитой змеей и никогда с ней не разлучался; носил её при себе и змея, обвив его шею, всегда там лежала. Он любил поболтать с людьми и сильно на них обижался, видя, что все разбегаются от него кто куда. «Да, меня никто не понимает! -- печалился змеелов, обращаясь к своей любимице.

- Даже поговорить со мной никто не хочет! Значит, люди не умеют любить и относиться друг к другу по-человечески!» Его разговор со змеей услышал один его знакомый и крикнул, отойдя подальше: «Эй, ты выбрось свою змею и тогда никто – НЕ БУДЕТ от тебя убегать! Именно это и будет "По-человечески", с твоей стороны! Тогда ты увидишь, что люди здесь -- не при чем...»

Будь подальше -- от своих Дурных привычек и будешь -- Ближе к счастью, Богу и людям.