У омиљу
У ОМИЉУ
(умиљата љепота)
У 4. вјеку Свети Јован Златоусти благовјести - Младићи, не бјежите од тјелесне љепоте дјевојака али ако вас не привуче њихова унутрашњост онда брзо заборавите и на њихову спољашност- додајем, брзо заборавите, макар у питању била и најљепша жена која се на овом свјету родила. Жене које нису толико физички лијепе мање су надмене и пријемчивије су за комуникацију. Примјер за то је грбава Јула (која касније постаје монахиња) из књижевног дјела ,,Касијана`` Светог Владике Николаја Велимировића. Права подјела жена није овоземаљска на лијепе и ружне већ она еванђелска на мудре и луде дјевојке. У будућем вијеку неће постојати термин ружно, ружни ће бити само они у паклу који су се од Бога одвојили, без обзира како су плотски (тјелесно) изгледали на земљи. Тјелесно лијепи неће бити привилеговани на суду Богочовјека - човјеку од кога ће се тада тражити друге вриједности, умножени таланти из земнога живота. Што се тиче избора брачника на то утичу многи фактори. Оно што је сигурно да спољашња љепота није ни једини али ни најважнији услов за одабир супружника. Она је слична богаству и са њим се креће у пару. Богаташ може бити и ружан али дјевојка или жена поред њега у огромном броју случајева мора бити богатством опчињена ,,љепотица``. Ко не зна да управља богаством постаје шкрт и немилосрдан а ко не зна да носи спољну љепоту постаје сурови и саможиви нарцис. Богаство и љепота на крају за такве постају терет који их невидљиво притискује (,,најтеже је гледати свјет очима бивше љепотице`` И. Андрић). Због одсуства смирења код такве врсте људи јавља се уобразиља да са висине гледају на оне који су мање лијепи као на ниже и мање вриједније од себе. У браку се догађа слична појава гдје ,,лијепи`` понижава и потчињава себи мање лијепог супружника, због чега између мужа и жене избија рат (,, Лијепа жена рат у кући`` норвешка пословица). У Старом завјету Исак добија Ревеку коју ће изабрати слуга послат од његов оца Авраама, гдје ће он уз молитву и преко захватања воде заручити Ревеку за сина Господара својега. Треба обратити пажњу да приликом сусрета Исака и Ревеке у Библији стоји ,....И она му поста жена и омиље му,, (1.Мој.24,67).,,Омиље му`` јер му је Бог дарова,,,омиље му`` и ако је раније никад није видео,познавао нити је лично учествовао у њеном одабиру и заруци, ,,омиље му`` зато је и завоље и завоље је јер му је омиљела. У Библији још стоји ,,И одведе је Исак у шатор Саре матере своје....И Исак се утјеши за матером својом`` (1.Мој. 24,67) и омиљеше једно другом. Отуда у нашем језику дивни изрази љубави између два пола ,, омиљена`` ,,мила``; ,,омиљен`` , ,,мио``; ,,омилео је срцу моме`` ,,омилела је срцу моме``.....Кад те Бог обдари супругом радуј се и не удубљуј се очима тражећи савршенство њеног спољашњег изгледа јер ти то неће ништа помоћи.,,Ако је жена Богу лијепа нека буде и теби лијепа``, писао је Св. Јован Златоуст. Ако ти је омиљела, нека то буде за свагда јер права љубав не испитије, не провјерава оно што је прионило за срце и истински јој припада. Управо тај израз ,,Омиље`` пуно говори без обзира да ли је особа тјелесно мање или више згодна, важно је да је она омиљела срцу а омиљети значи да вам је та личност постала блиска, сродна и умиљата што је добра основа за почетак љубави.
у.п.: Наши преци, који нису били себични и саможиви, већ су промишљали о опстанку српског рода, саветовали су младиће у доба Турака да се жене ружњикавијим девојкама, како не би падали у немилост код турских похотних великаша. За разлику од њих, ми смо данас разбијено друштво појединаца - како приметише мудрији.