Сем Тебе

Никог на свету немам

Никог - да ме и блатњаву воли,

Због мене ништавне унизи,

И ову скерлетну душу

Венчаницом убели

Као Ти што чиниш, Господе.

 

Жедна је душа Твоје љубави,

Жениче Свеблаги,

И сузама Те тражи

Кроз боли срца,

Отврдлог од бежања

И заробљеног од скривања

У беспућима.

 

Чезнем и копним изгубљена,

Корачам долином плача

Загледана у осмехе ближњих

Не бих ли Те срела...

Из ропства ме изведи,

А душу голу и босу

У Љубав обуци.

 

аутор: причалица