О харпу илити

Надризнање на Машинском факултету

U Srbiji, drugim rečima, ovakvo nadriznanje nije samo teren marginale, već dolazi i odozgo. U tome smo i relativno unikatni, jer kad se u svetskim glasilima spominju fake news, post-istina, teorije zavere i slične pojave, misli se na alternativne medije, nezavisne istraživače i skrivene investitore, a ne na Harvard, Oksford ili Njujork tajms. Dok je manipulacija političkim, istorijskim i društvenim pitanjima svakodnevna pojava gde god da odete, izdavačka delatnost Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ipak je gotovo endemski primerak: teško ćete je naći i u regionu, a kamoli na ozloglašenom zapadu.

Naravno, ambis ne bi bio ambis kada bi ga činila samo jedna knjiga. U pitanju je, kako kažu, serijal. Prošle godine, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu je, u sličnom maniru, preveo i objavio delo Ovu harfu ne sviraju anđeli – napredak u Teslinoj tehnologiji, autora Nika Begiča i Džin Mening. Primetićete da ona, za razliku od knjige Elene Freland, ne prati uobičajenu mustru zavereničkih naslova, ali nema veze: za potrebe srpskog tržišta, ona sadrži magičnu reč „Tesla“, koju kada upotrebite odmah dajete do znanja svakom stanovniku ove države da je posredi nešto istovremeno istinito i presudno za sudbinu čitavog sveta. Nažalost, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu propustio je u prevodu zgodnu igru rečima u engleskom originalu (Angels Don’t Play This HAARP).

Obrazac je isti. Autorka Džin Mening je još jedna samostalna istraživačica, i to novih izvora energije, autorka bloga Changing Power i zaljubljenica u rad Nikole Tesle, koja se, između ostalog, bavi nekakvim „tehnologijama implozije“, a piše za medije upečatljivih naziva Explore New Dimensions i Atlantis Rising. Nik Begič je brat Marka Begiča, bivšeg američkog senatora, i sin Nika Begiča starijeg, kongresmena koji je početkom 70-ih poginuo u avionskoj nesreći. Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu predstavlja ga kao „dr Nik Begič“, zbog toga što drži titulu „doktor aleternativne medicine“ koju mu je 1994. godine dodelio Otvoreni međunarodni univerzitet za komplementarnu medicinu iz Kolomba, Šri Lanka.

Mada se za razliku od prethodnog izdanja nije našla na nacionalnoj televiziji, Ovu harfu ne sviraju anđeli takođe je imala avanturu u srpskoj javnoj sferi. Završila je, nažalost, i u obliku konfuznog odlomka na sajtu dnevnih novina Danas, ali i na navodno naučnopopularnom portalu Galaksija Nova, koji je uspeo da u kratkom periodu rada pokrije zavidan broj pseudonaučnih tema, od pospešivanja mitova o Nikoli Tesli do promovisanja nekakvog starog srpskog kalendara po kojem živimo u godini 7528. Ali nauka u medijima takođe je tema za neki drugi put.

U svakom slučaju, izdavački postupak bio je isti: dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Radivoje Mitrović dao je amin, urednik izdanja bio je pomoćnik ministra pravde Republike Srbije Vladimir Davidović, a recenzent prof. dr Momčilo Milinović. Za sve one koji studiraju ili rade na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za one koji su ga nekada završili i za one koji tek nameravaju da ga upišu, verovatno je relevantan podatak da Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu ove knjige namerava da poklanja svojim studentima „kao podsticaj za naučnoistraživački rad i razvoj novih ideja“.

Kako zapravo izgleda taj razvoj novih ideja i rad podstaknut ovim izdanjima možemo pročitati lično iz pera prof. dr Momčila Milinovića, koji u autorskom tekstu objavljenom na sajtu Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu piše:

„Ova mašina (HAARP) danas, ustvari, koristi frekventne transportne i refleksione potencijale jonosfere da generiše elektromagnetski projektil, zatim ga pošalje na cilj i to bilo gde na planeti, precizno iza horizonta, menjajući usput možda: klimu na cilju; zemljinu koru, penetrirajući kroz zemlju radi otkrivanja čvrstih silosa sa mega raketama; vodeni omotač, jer prolaz kroz vodu radi otkrivanja super podmornica i torpeda sudnjeg dana; atmosferski omotač, jer prolazi kroz eterski prostor rušeći komunikaciju, upravljanje i navigaciju, ali ako zatreba i ljudsku svest, delujući na ljudski mozak i menjajući kolektivno i grupno ponašanje…“

Jedno obaveštenje za profesora i za sve one koji, umesto da brinu o realnim pretnjama po svoju dobrobit, brinu o tome da li nam neki ćata u američkom bunkeru na dugme izaziva sušu za potrebe svog vladara iz senke: HAARP je istraživački projekat koji je završen 2014. godine. Finansirala ga je, između ostalog, američka vojska, a cilj je bio istraživanje jonosfere. Nakon dvadeset godina i potrošenih 250 miliona dolara, projekat jeste omogućio poneko unapređenje vojne komunikacije, ali mu je po svemu sudeći istekao rok trajanja, pa je ugašen, a njegova infrastruktura i oprema dodeljeni su Univerzitetu Aljaske u Ferbenksu, SAD.

Tokom čitavog trajanja projekta, od 1993. do 2014. godine, istraživačima iz čitavog sveta bio je dozvoljen ulaz i korišćenje opreme i podataka, i to bez sigurnosne provere. HAARP je, između ostalog, sarađivao i sa sličnim postrojenjem u Rusiji, pod nazivom Multifunkcionalni radiokompleks Sura, koje postoji još od 1981. Kao i gotovo sve druge prirodne pojave, jonosfera se svakodnevno istražuje širom sveta. 

U međuvremenu, čelnici Univerziteta Aljaske su, verovatno isfrustrirani teorijama zavere, 2016. otvorili postrojenje HAARP i za širu javnost. Svakog avgusta, ako se nađete tamo, možete slobodno da ga obiđete kao turista, to američko supertajno oružje koje je, kako je to nagovestio pomoćnik ministra pravde Republike Srbije Vladimir Davidović, izazvalo „naizgled prirodne katastrofe“ tokom rata u Siriji.

цео текст

Прочитајте цео текст. Додаћу само да и амерички и руски систем користе изузетно много струје. А сад видите везу између "научника", др Несторовића, Светозара Радишића, Милке Кресоје и Руског дома. Држимо се ми учења правих, са правих универзитета у Русији, Америци и свету. Јер док народу продају маглу, неки се богате.
И, како рече руски патријарх: наоружавати се знањем.
Незнањем се лови човек у мреже туђих мисли, разбољевања себе и постаје немоћан за своје послање.

Аутор pricalica ( Генерална ) :: Коментари (5):: Пермалинк

Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од
њега и не оставља ни најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

(Преподобни Нил Сорски)
 

Аутор pricalica ( Лепота живота ) :: Коментари (0):: Пермалинк

Смисао живота за мушкарце

 

Аутор pricalica ( Генерална ) :: Коментари (1):: Пермалинк

Има ли живота без правила

Имамо релативно уређену контролу рађања од 1960. године. У реду. То није довољно дуго. И подцењујемо невероватан технолошки тријумф контроле рађања. То је атомска бомба. То је главна ставка трансформације у људској интеракцији. Жене су добиле слободу од нежељеног рађања. То је досадашњој историји непознато. Ми не знамо заправо чему то треба да служи. У '60. је било: хајде да лудујемо! Правила за сексуалне односе су нестала. И имали смо неколико деценија експериментисања. Како је прошло? Породица је прва добила ударац. То није добро за децу. Сида није била плус. Могла нас је све побити и још је мутирала. Јер вируси су опасна ствар. Дакле, испало је да је секс далеко компликованији него што смо мислили. Сад је 50-60 година прошло. Покушавамо да установимо кад је у реду ступити у односе? Кад није? Шта значи заједнички пристанак? Одговор је да ми никад о томе нисмо ни размишљали јер је правило било: ништа пре брака. Данас тог правила нема. Па које је онда данас важеће правило? Знате, нисмо ни разговарали о правилу, чекамо нешто ненадано да се деси па ћемо се обрушити насиљем на то и из тога извући правило ново. А то баш и није учинковито. Знате, желите ли да смањите силовања по камповима, то је просто - решите се алкохола. Нико да отвори разговор о томе. 50% убијених је пијано, 50% оних који убијају је пијано и готово сва силовања су последица интоксикације. Али постоји култура у камповима где "све иде". И имате бизарности, што је парадокс, да је све дозвољено, а онда морате неколико пута да питате оног са ким плешете да ли је у реду да "идете до краја". Обе ове ствари не могу бити тачне. И онда видите "me too" покрет како са свом пројавом враћа старе табуе. Идеја, да можемо секс извући из емотивне блискости, психолошке блискости, можда чак и дуже везе не мислим да је добра идеја. Једна од радикалних чињеница у борби против сексуалног насиља јесте да кад имаш однос са неким и сутрадан зажалиш због тога то је доказ да није било обострано. Значи да ниси размислио до краја; било је добро синоћ али не и данас. То није баш мудрост. Питање је: шта обострано треба да садржи? И треба озбиљно да разговарамо о томе. Под којим условима је дозвољено пристати? Али ми нисмо довољно зрели за тај разговор. Ми желимо и јаре и паре. Желимо све што можемо да чинимо, кад год желимо, са ким год желимо без последица и да нема проблема са пристанком. Али се то не догађа тако. Мислим да секс не ради добро ствар изван утврђених веза. Постоји наметање моногамије у друштву на дуге стазе. И за то постоје разлози и ви се пуштате у ову девијантност по цену ризика. Ви имате своје разлоге за такав избор, јер је то можда ваше поимање авантуре, али као клинички психолог познато ми је да можете експериментисати са највише петоро људи у свом животу јер одлуке морате донети врло брзо. Између 20-30 година много важних ствари треба успоставити и дугорочна веза је једна од њих. И већину времена људи би требало да буду опрезни са својим сексуалним животом, нарочито у младости и под дејством алкохола. И сва реконструкција старих табуа долази, што је занимљиво, од стране радикалне левице, а не, како бисте очекивали, од стране десног крила хришћанских странака. И Сад морате потписати добровољни пристанак на секс пре било каквог физичког додира. Најглупља ствар за коју чух. Ту нема ничег романтичног. Да ли сте гледали неки филм где двоје, који се забављају, потписују такав уговор? То се не догађа. То је нереално решење. Упркос томе што имамо средства за контролу рађања мораћемо да научимо изнова да се научимо правима вредности у вези са сексуалним понашањем. Једна од ствари коју говорим својим младим клијентима јесте: не ради ништа физички ни са ким уколико претходно не разговарате о томе. Јер ако те је срамота причати о томе онда је можда прерано да то и радите. И у томе има повређивања. Емотивног повређивање за обе стране. 
 
видео 

Аутор pricalica ( Генерална ) :: Коментари (1):: Пермалинк

Створени сте по лику Божијем

 
Џордан Петерсон, клинички психолог и професор философије, усталац против нове нормалности и потврда тога да онлајн професор има више студената него онај у школи и да правој настави не сметају нове технологије. Напротив.
 

Аутор pricalica ( Генерална ) :: Пермалинк

Шта крије ноге иза култа 21. века

Оно што стоји иза џендер политике је нешто што је болесније од идеологије

Дејвид Ример је прва жртва, заједно са својим братом близанцем и родитељима, који је искориштен од стране нових Менгелеа и Аушвица по универзитетима и болницама. На рођењу је утврђена нека болест на гениталијама двојице дечака и Дејвиду је одстрањен полни орган. Родитељи, неуки и необразовани, нису умели да се са овим снађу. И чули су за др Џона Манеја (Money, како специфично, зар не?), оца џендер идеологије. Он је имао решење и за дечака и за нову цивилизацију која се гради за "будалу и фукару". Дејвид ће бити девојчица! Хаљине, лутке, а доле ће пластиком уредити да личи на женско. И тако су родитељи доводили дечаке на универзитет код доктора, а овај је писао научне елаборате о свом раду. Свака полемика, другачије мишљење и аргументи контра били су санкционисани у научним круговима. А онда су дечаци порасли и, на изненађење својих родитеља, нису више хтели да иду код монструма! Штавише, Дејвид се касније оженио и са женом је усвојио децу. Он је, каже, увек желео да уринира стојећи, да се игра са братовим играчкама, а не са луткама. Међутим, последице тортуре су биле такве да су оба брата починила самоубиство. Још је Дејвид, претходно говорећи о свом јадном животу и патњи због осећаја одбачености и неуклапања, изнео једном у интервјуу да би најбоља врста оповргавања ове болесне теорије била управо - самоубиство.
 
А стварна намера нових Менгелеа и универзитета, за коју су им биле потребне људске жртве, била је и остала: како створити вештачке полне органе. 
 
Видео
 

Аутор pricalica ( Генерална ) :: Коментари (0):: Пермалинк

Звук слободе

'Sound of freedom'

илити у преводу

"Чувај се гостију које Опра Винфри гости"


"Звук слободе" је ново холивудско остварење, које потреса цивилизацију. У филму, који каже да је снимљен према истинитом догађају, прича се заснива на продаји деце. Међутим, филм је бојкотован у самој Америци, јер задире у елиту. А то дрма и Бајденову фотељу. Мел Гибсон, Дензел Вошингтон, Анђелина Џоли и други лупају шамаре Опри и њеном хуманитарном раду са децом и то погодите где - па у Нигерији! И одједном сва прљавштина њене фондације, за коју се одавно прича и зна ко је хтео, испливава на површину. Њен "хилер" (исцелитељ), због свега и свачега осуђен је на 99 година затвора, а баш има смерно име, John the god.
 
Глумци су добили задатак и кога пусте, игра, ко им досади - њега потопе. Филм има дужину трајања. Али оно у Украјини мора да се приводи крају, јер вампирима се не сме допустити да дођу у посед руских сировина. Игра се сели у Африку и Руси се пакују. Име једног генерала се појављује у трци за новог председника. Руси и Кинези, у договору са Америком, наслеђују европске колоније. Брикс служи тој дедоларизованој експлоатацији, али само док буде користило коме треба. Опасно је остати мимо долара!
 
А како се у школама деца уче пансексуалности (еврибади на ливади) то се сад и Мухамеду мора изаћи у сусрет, као и канибалистима, јер на територији Африке је таква дисхармонија групација, која, кад би се завртела, заједно са милионима већ спремним и изузетно подмлађеним мигрантима по Европи, запалила би планету.
 
И зато треба представа да се не деси више од предвиђеног. 
 
Да се план добро одвија можете разумети и по увозу аутомобила из Америке и Кине код нас. 
 
Путуј, Европо! 

 

Аутор pricalica ( Генерална ) :: Коментари (3):: Пермалинк