Четвртак, Новембар 15, 2018
На слави
Одем ја тако на славу код једног домаћина у Малом Мокром Лугу, а покрај мене седне његов осмогодишњи син, залепило се дете уз мене, не миче се. Ручак, разумете, као што је ред, почне гибаницом, ја таман да узмем, кад онај мали вели:
„Чико, да видите шта имамо у рерни!“
Тако стоји ствар, мислим се у себи, боље да се не преједем на почетку, него после, те прескочим и пилећу чорбу, хладне батачиће и бело месо, а кад дође сарма на ред, таман пружих руку, а мали ме повуче за рукав и шапуће:
„Чико, да само видите шта имамо у рерни!“
Одустанем опет. Сачекаћу то из рерне. Захвалим се и на прасетини, а сви ме питају што не једем ништа. Ни печене кромпире нисам такао, ни туршију, ни проју, ни кајмак, ништа. Видим изнесоше се и колачи, а ту нам је и опроштајна кафа.
„Чико“, вуче ме онај мали за рукав, „да видите шта има у рерни!“
„Шта има у тој рерни?“, питам бесно, а мали каже:
„Омацила се наша маца.“
Момо Капор
Ха, ха, хаааа!
И ја сам насео на причу малога.
Док сам читао причу, помислих, мора да је у рени јага ..... печено јагње. :)))
Кад оно .....! :)
И ја. Заборавих да са децом увек треба очекивати неочекивано. :)
Човек када одрасте рачуна да рерна шпорета има само једну намену и ту је свакој другој причи крај. Желудац је често код одраслог манипулатор емоција и нагона, док код деце то ради срце, зарад љубави и радости.
Опет Лаки филозофира. :)))
У мом крају свако домаћинство има по неку нус-просторију коју лети користи као летњу кухињу. Наравно у њој се користе шпорети на дрва који су због разног фелера услед дугогидишње употребе избачени из главних просторија.
Зими се летља кухиња не користе па је фијока за дрва, или као у овом случају простор рене заузела мачка. Ко има летњу кухињу и мачку, зна да је после загасивања ватре у шпорету, њихово омиљено место током ноћи, цепаницом одшкринута врата рерне или доња фиока за дрва. Пошто шпорет није био у употреби маца га је претворила у своје „породилиште“.
Мене ипак једно мучи; дали се каже фијока или фиока. ;)))
Хвала!
Могу само да додам да маце, из неког разлога, воле рерну. Ваљда им личи на склониште, рупу. :)
Деца свет посматрају дугачијим очима од нас. А Момо Капор је то тако маестрално описао. Хвала ти :*
ризница
:)
суЗа
Да је питао дечака у себи, он би несумњиво одмах потрчао да види шта има тамо и даље би све ишло како треба. :) Машем!