Вране, змија и шакал
Живела је на једном стаблу породица врана. Отац и мајка су били срећни гледајући птиће како расту. Али једног дана се у рупу на стаблу усели змија. Кад би родитељи отишли да набаве храну, змија би појела једно птиче. Родитељи су били неутешни. Размишљали су да се преселе. Исцрпивши све друге разлоге, остало им је још само да се са неким посаветују. И оду да потраже шакала. Он их је пажљиво саслушао и дао им и савет.
Наиме, недалеко од стабла била је прелепа плажа, где се у мору купала принцеза са пратњом и чуварима. При сваком сусрету са водом, принцеза би остављала накит на плажи. Тата врана је чекао свој тренутак и, чим је девојка запливала, он је зграбио њену огрлицу и полетео је према стаблу. За то време га је мама врана пратила са мале удаљености и притом је правила галаму како би их чувари пратили. Тако се и десило. Али кад су сви скупа стигли до стабла, тата врана баци огрлицу у змијску рупу. Наравно, чувари су са дугим штапом ухватили змију и усмртили је, што је породици врана причинило радост; мудрим саветом шакала решили су се непријатеља.
Наравоученије: када се осећамо слаби и немоћни, не треба да очајавамо, већ радије посегнимо за мудрошћу и интелигенцијом у борби са непријатељем.
Прича је са интернета, препричах је.