Достојевски о комунизму
Зашто треба читати Достојевског
Достојевски ме је задивио. Никада нисам читао некога ко је тако озбиљно пришао питањима морала. Погледајте, на пример, "Злочин и казну". То је књига коју посебно препоручујем. Достојевски је прави пример истинског интелектуалца. У том роману главни лик је Раскољников, који је универзитетски студент. Његов живот је тежак; живи у Санкт Петербургу без новца, у малој плеснивој соби, где је одећа побацана по кревету и на којој спава, док због немаштине умире од глади јер има само хлеб за јести. Он је студент права. У то време, 1917., Сант Петербург је био тешко место за живот. И напола изгладнео, напола у делиријуму, он је пун идеалистичких идеја, будући да је један од првих Руса атеиста. Русија је била средњевековно друштво све до 1900. Раскољников себе сматра веома образованим момком и надасве паметним. Он то и јесте, али је то памет ароганције не мудрости. Јер он има 21 годину и шта можеш да знаш са толико лета? Истовремено је презрив спрам других због тога што себе сматра паметнијим.
Живи у ужасном стану и за станодавца има ужасну жену. И ту је Достојевски генијалан. Јер и читалац осећа гнушање спрам ње. Она је гнусна, има гомилу апартмана, наплаћује превише, мучи своје станаре, собе су прљаве, не издаје никакав намештај, сабира новац који не троши, те и сама живи у сиромаштву, прљавштина је свуда, окрутна је. Сем тога, има и нећаку која није нешто бистра, и коју третира као слушкињу. Раскољников ту добија писмо од мајке, у којем га она обавештава да му се сестра удаје за богатог момка из љубави, што ће решити све његове новчане проблеме. Али он чита између редова и њуши пацова који ће његовој сестри и мајци да загорча живот. И то још више продубљује његов очај и ми то можемо чак и да разумемо. Тако он гладује, препун идеја које су ничеовске и атеистичке, и које су тако силно удариле Русију изводећи је из апсолутно православне државности у невероватно скептично друштво и то у само једној генерацији. То је разбило друштво у комадиће. Због тога им се комунизам и учинио тако атрактивним.
Раскољников тако рационалистички приступа идејама у којима нема моралне хијерархије и олако долази до закључка како су људи без морала, у суштини кукавице, што је ничеизам. Већина оног што називамо моралношћу, није то већ страх да чинимо шта желимо. И лицемеришемо са оним што не можемо да добијемо да је то, ето, неморално. Ниче, заправо, говори да су одређене моралности замаскирани страх, што је нешто друго. Раскољников о томе размишља и сматра да би он могао постати добар правник, који би помагао сиромашним људима и "није добро да ја сад лутам скапавајући од глади, а да се моја сестра буквално проституише, док је моја станарка огавна, стара, већ на издисају, са парама и која рођаку третира као слушкиње" . И то је универзална идеја која се и данас провлачи у сличним дешавањима. То је аргумент човека од сламе, болесне свести. Јер када желите да дођете до циља, без обзира да ли сте левица или десница, ви треба аргументе да изведете до усијања и да са једним доказом минирате дискусију супротне стране и поентирате. Кад Достојевски пошаље две идеје у рат он их генијално отелотвори у најјаче карактере које може да осмисли, као што је случај у "Браћи Карамазови", Аљоши и Ивану...
*
Комунисти су са три посто успели да сруше православну Русију. Елџибитизам и џендеризам су, такође, продукт комунизма. И они са три посто разбијају свет.
Најтраженији српски артикал - деца
Издаја деце
"Треба да прочитате "Књигу о паклу", Дантеову. То вам је приказ пута у пакао. На дно воде наслаге проблема,а за Дантеа је највећи проблем издаја. Зашто? Ако нас двоје ступимо у однос, то значи да га градимо на поверењу. Издаја је оно што ће тај однос уништити. Зато је све до дна Дантеовог пакла испуњено издајама. И најгоре од свих је сексуално злостављање деце. Сексуални предатор педофил је онај који навлачи на себе маску чувара, а у ствари је - вук.
И ти сад имаш четири године, а дотакао си само дно пакла. Ти си разбијен на комаде. Како да се од тога опоравиш?
Ту мора доћи до рашчлањивања добра и зла, а то је религијско питање. И исцелење може да дође само кроз истину, љубав, веру, наду.. .
Имате пример филма "Апокалипса данас", заправо документарца о самом снимању филма, где су се глумци, у току снимања, дотакли тог дна пакла и завршили су трагично. "
Чудо
Један Рус, професор математике је дошао код старца Николаја Гурјанова заједно са својим другом Енглезом, такође професором математике, а који је био невјерник. Рус се веома молио Богу да његов колега постане вјерник. А овај Енглез је имао овакве мисли: „Уколико ми овај старац покаже чудо, онда ћу повјеровати.“
Када су дошли, баћушка их је срео, увео у келију и одмах рекао: „Какво чудо, дијете, да ти покажем?“ Пришао је ка прекидачу и почео је да га притишће: „Ево сада има свјетла, па га нема. Ево има свјетла, ево нема. Хе-хе-хе.“
Исмијали су се и отац Николај их је послао кући: „Идите кући дјецо, полако.“ Енглез се такође смијао, јер каква и могу бити чуда? Ја сам научник.
Стигли су са острва, на коме је живио старац, назад на копно, а тамо је била гомила људи, полицајаца и радника који су вукли неке каблове.
– Шта се догађа?! – Ма ништа, већ три дана на острву нема струје!
Наш научник истог момента окрену свој чамац натраг.
Са руског: Свештеник Парохије Кравичке
Где су
Данка Илић, њени родитељи и мала Карина (са каталошког сајта за продају деце, која личи на Данку)?
Детектив Браца Здравковић
Бивши начелник Одсека у МУП Србије
За размишљање
Дошло је време да не дозвољавају да зло
назовеш злом, јер можеш повредити осећања злима а данас се осећања
сматрају вреднијим и од истине и од доброте.
Више се цени кукавичко ћутање него храбра одбрана моралних вредности.
Многи
не прихватају већи ауторитет од себе самих и своје умишљене величине.
Смирење је за њих слабост, а послушање - увреда интегритета и слободе.
Охола
дрскост се све више сматра слободом мишљења, док се свака слобода
мишљења противна идеологији већине назива бахатошћу и увредом нечијих
права.
Најгрешнији највише познају своја права, и
само придодају и смишљају нова, упоредо другима одређујући обавезе.
Вербално, психолошко и интернет насиље олако називају одбраном јер врло
лако од неистомишљеника створе непријатеље саме истине. Болест не смеш
ословити болешћу јер су лекари посустали пред актуелним идеологијама и
одрекли се својих дијагноза.
Дошло је време - а
траје оно дуго, чини се, одувек - време бесловесне руље која ће узети
камен у руке само зато што су најгласнији одлучили да је то исправно
учинити. И бациће тај камен куд други желе, онако силно како други желе,
убеђујући себе у своју правичност и слободу избора. Жртве тада немају
лице које они виде или познају, жртве су тада само мете које су нацртали
они што их хране страхом, обећавајући им прихваћеност и топлину крда. И
пљунуће и увредити, повредити и можда убити, не би ли себи доказали и
руљи показали како су вредни поштовања већине.
Сачувај
нас, Боже, самопроглашених бораца за права, оних који ратују за
апстрактне идеје и за велике речи чија ситна значења не докучују, али их
свакако ватрено заступају. Отклони од нас и ову, ни нову, ни
оригиналну, демонску превару навођења на пут у пакао који је поплочан
привидно добрим намерама. Неко би рекао да су "лајкови" једина новина,
но подизали су и спуштали палац и у аренама, док су хришћане бацали
лавовима, док су аплаудирали пајацима, сакралним проституткама и
професионалним убицама.
О, како људи силно желе да
их други виде као добре, саучесне, дивне, као бранитеље слабих и
потлачених! Толико, да се ни не замарају питањима ко је заиста кривац, а
ко праведник, ко потребит, а ко манипулатор! Дајте им згодно оправдање
да конкретне особе омаловаже, а збирне именице и неопипљиве идеје
идолатризују - дајте им и гледајте како се претварају у звери. Човеку је
лакше да мишљење већине учини божанством и улије се у њега, бришући све
што би и могло бити само њему својствено. Лакше је, но мислити својом
главом, ценити вечност више него тренутак, личност више него пропаганду,
док си утемељен у Богу. А Бог је Онај Који Јесте, не прилагођава се
преовлађујућем тренду и моди.
Рекао је Он давних дана светом пророку Исаији:
"Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским.
Тешко
онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а
од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко.
Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни." (Иса. 5)
Ми,
хришћани, тражимо прво Царство Божије и правду његову (Мт. 6, 33),
сведочимо Јеванђеље целом свету (Мк. 16, 15), живимо као верујући - ма
какаве околности биле (1. Кор. 7, 17), прихватајући и носећи једне друге
у љубави (Еф. 4, 2), јер смо призвани на светост (2.Тим. 1, 10) . Иако
повређени туђим схватањима и понашањем, поручено нам је: "Ништа не
чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један
другога већим од себе." (Филип. 2, 3). Своје идеје и делања не равнамо
толико овосветским "нормалностима", већ их усмеравамо ка Царству
небеском. "И не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте
обновљењем ума свога, да искуством познате шта је добра и угодна и
савршена воља Божија." (Рим. 12, 2). Имамо одговорност да и речима и
делима будемо сведоци Радосне Вести: "Но Господа Бога освећујте у срцима
својим, свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који
тражи од вас разлог ваше наде." (1. Пт. 3, 15).
Имамо
призив да будемо светло свету. "Мрзећи зло држите се добра." (Рим. 12,
9) "Не дај да те зло победи, него победи зло добрим." (Рим. 12, 21)
"Сви
који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени. А зли људи и
опсенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се. Но ти стој у
томе што си научио и што си се уверио, знајући од кога си се научио."
(2. Тим. 3, 12 - 14)
Са фејс профила: Марко Радаковић
Ћути
Након девет година, а још тако свежа.
Хвала, Лаки!