Све у причама бива

Како је говорио отац Лука: "Лако је самога себе смиравати." И он

је себе негде назвао вишедеценијском свињом. 

Имамо предиван повод да кажемо пар речи о светом Николи, а у вези са тим, и о Светом Писму.

    

Тропаре великих празника и драгих нам светитеља треба да знамо напамет. Никола није изузетак. У првој строфи, главног (зимског) тропара овај светац се назива „правило вере, образ кротости и учитељ уздржања“. Пажња целе Цркве се, на тај начин, на дан прослављања светог Николе, ставља на веру (вера мора бити истинска!); на кротост (јер кротки, и само они, а не горди наследиће земљу (види Мт. 5:5); и на уздржање. Ово последње је практични аскетизам, који даје души слободу и отвара простора Светом Духу да делује.

Све то има Никола. За било коју од горе наведених добродетељи можемо употребити монокл, да бисмо боље размотрили.

Ево, на пример, кротост. Сваки народни вођа (епископ такође) треба да се угледа на Мојсија, а овај је био кротак. Речено је: А Мојсије беше човек врло кротак мимо свих људи на земљи. (4. Мој. 12:3). У то је тешко поверовати, читајући описе догађаја у којима је Мојсије узимао живо учешће. Међутим, истина је. Код засењујућег, самољубивог, у потрази за славом човека, не би деловао Свети Дух. Све и да деоба морске воде, исхрана кашом, и пијећа вода из стена, остану забележени у историји. Ова дела се неће поновити. Али, постоје друга дела. Њих је немогуће пребројати. Богу је угодно да се она испуне у наше дане, исто као што су се испунила у дане старе. И ова, вечна нова, Божија чуда не могу се везати ничим другим, осим гордошћу и занесеношћу Божијих угодника, кроз које Бог одбија да пројави Своју силу и славу.

Николај није имао ништа што би се супротстављало сили Божијој, никаквих жеља да припише нешто себи, уместо Богу. Одавде се и појављују непрестана чуда.

Жив савез истинске вере, кротости и уздржања треба поставити пред собом као стални циљ. Против истинске вере стоје јереси и заблуде. Против кротости – цео букет страсти састављен од гордости, нетрпељивости, злопамтила, самохвале. Све оно, са чиме кротост не може да се саживи. Против уздржања устаје разврат. Мало лакша варијанта – распуштеност. Вероватно да сте сретали људе, богате заблудама, претенциозне и распуштене. Зато са онима, у којима се сјединила вера, кротост и уздржање, тешко да се сте се срели очи у очи. Превише су ретки. Дакле, ево свети Никола! Славите, молите се, добијајте помоћ.

Обратићемо пажњу на још једну ствар. Вера, кротост и уздржање нису без разлога побројани и стављени једно поред другог. То је директни цитат из посланице апостола Павла Галатима. Глава 5. стихови 22. и 23. Почевши од речи а плод Духа јесте... и даље, где је набројано девет дарова Светог Духа. Последња три су вера, кротост, уздржање.

Ово нам, између осталог говори и о томе да су црквене молитве и песме надахнуте Светим Писмом. Држећи се црквене вере и пренебрегавајући књигама Новог и Старог Завета, доводи до чудног расположења, кад човек високо лети и ниско пада. Црква се стога потрудила да напише и општецрквене молитве, да би помоћу њих, ум подложан искушењима, улазио у круг библијских појмова, проналазио извор и пребивао у радости коју му нико не може ослабити.

Послушајте пажљиво молитве за упокојене: „Боже духова и сваке плоти...“ Без тешкоћа, ако постоји жеља, може се наћи веза са Мојсијевом молитвом из Књиге бројева (16:22), где се пророк мало другачије обраћа Богу: Боже, Боже духовима и сваке плоти...

Послушајте заамвону молитву јереја на Литургији. Повезаћете је са речима апостола Јакова: Сваки добри дар и сваки поклон савршени од озго је, долази од Оца свјетлости (Јак. 1:17)

Послушајте молитву Василија Великог пред Причешћем. Тамо ћете чути речи сагреших Господе; сагреших Небу и Теби. Ове речи су из приче о блудном сину (Лк. 15:21). Управо у овим речима је садржано покајање млађег сина, који се пропио, осрамотио и нашао храбрости да се врати.

Нисмо исцрпели списак примера, у којима се препрлићу молитве Цркве са текстом Библије. Има их много. Тропар светом Николају је из овог списка. (Говоримо о главном тропару, с обзиром да летњи има другачији текст, и њега није обавезно знати напамет).

Нећемо оставити празник без практичних закључака. Проникнућемо у црквени чин молитве и у Светом Писму. Радићемо то, док имамо времена. У супротном, шта мислите, зашто Светитељ на иконама држи Јеванђеље?

Протојереј Андреј Ткачов

Тропар, глас 4.

Правило вјери и образ кротости воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина, сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

 

- Разлог овакве крхкости ума и емоција долази услед родитељског префорсираног ангажовања и заштите деце како у школама, сад и на универзитетима, поготово на западу, јер ту долази све више света. Они су трагично неприпремљени за живот и везе.

Мислим да је потребно вратити се корак назад. Дефинитивно смо у времену епидемије од презаштићеног родитељства. Сумњам да то долази из биолошког и културног феномена који се не баве озбиљно тим проблемом у вези. Ми немамо ни много, ни довољно деце. Немамо их дванаесторо и међу њима шесторо који умиру. Ми имамо једно или двоје и то их чини нама скупоценим. Невољни смо да ризикујемо са њима или да истражујемо. Поред тога, добијамо их касно у животу. Кад их родиш са 18 ти си и сам још дете. Ти изађеш напоље и живиш живот, јер си још у истраживачком добу и ти нећеш презаштитити своје дете. Али ако имаш 40 година и једно дете, сва су твоја јаја у једној корпи и вероватноћа да ћеш ризиковати са тим драгоценим бићем је веома ниска. Има и то својих предности, није да нема, јер ћеш све своје ресурсе усмерити ка том једном детету, али ћеш, такође, то исто дете поставити у центар и, као мајка, везати се болесно за њега, усмеравајући га без могућности ризика. То је, дакле, последица контроле рађања и антибеби пилула, услед чега људи добијају децу у касним годинама. Ако имаш шесторо деце, ти не можеш бити хеликоптер родитељ. Ти си толико уморан да ни кревет не можеш да потрефиш. Њих шесторо ће те надбројати. Они расту заједно, такмиче се, рвају се за своју позицију и ту не постоји презаштићени родитељ. Али са једним дететом или двоје тога је данас у обиљу. И то мења етику, школство, а да не говоримо о демографији. То је много већи проблем него што можемо и помислити. У својој књизи "12 животних правила" пишем о томе да си опасност по дете без обзира на све: ако га не пушташ у свет да буде повређен или га презаштитиш и сам га тако повредиш. Можеш децу да васпиташ да буду способна за борбу и храбра или да буду безбедна. Али не могу бити безбедна, јер живот није безбедан. Стога, ако жртвујеш њихову храброст и борбеност на олтару безбедности, ти их потпуно разоружаваш и они само могу да се моле да буду заштићени без личног удела. То вам је она бајка о кућици где долазе Ивица и Марица, а она је сва од чоколаде и колача. Изгубљена деца. Шта може бити боље од куће слаткиша? А како се зове особа која живи у тој кућици? Вештица! И она жели да угоји децу и поједе их. То вам је прича о презаштићености мајке, феминизму. Добра мајка мора да показује немоћ, то говори психоанализа. То је добра фраза. Што твоје дете више узраста, то ти мораш да будеш, као мајка, све немоћнија. Са 25 или 30 година твоје дете већ досеже неке твоје висине и вредности. Оно је самостално, способно да стоји само. А данашња деца доводе своје родитеље на универзитет да причају уместо њих. Код анксиозности је најгора ствар презаштићеност. Код лечења анксиозних ти их полако излажеш добровољном пристанку на надолазеће и учесталије опасне ситуације. То их лечи. А ми данас имамо тзв. професоре лекарске струке по универзитетима, који праве сигурне зоне за елџибисте и џендере. Ако се неко место назива безбедним будите сигурни да оно то није. Морате целог себе наоружати за храброст у служењу истини.

 

 

"... Шта каже мајка за тог човека? 

- То је моје дете. 

- То је мој Немања. 

- То је мој Марко. 

- То је моја Милена. 

- То је моја Весна; ви је не знате. То је добро дете! 

А ми ћемо рећи:" Како може бити добро дете? Види шта ради!" 

Ми не видимо дубински тог човека. Ми видимо само те поступке. И ми морамо да се научимо да гледамо очима Христовим на човека. Јер то Христос каже: Хоћете да носите моје име? Да се зовете Христом и хришћани? Треба да усвојите вредности које Ја доносим; да овако гледате на људе. Јер Ја овако гледам на вас. И смиловах се на вас. Пробајте и ви у човеку да видите оно што видим Ја: то је моје дете! Ја због својег детета идем и распињем се на крст: и за оног разбојника, и за цариника, и за проститутку, и за дрогераша. Јер они то нису. Они су се уплели у замке ђаволске и људске и својих слабости. И Ја сам дошао да их вадим из тога."