Петак, Октобар 23, 2009

наставак...

Издвојивши лисичине снове за крај, окренух смером ка вуку. Он је, од свих, имао најнемирније снове. Сваки делић његовог маштања, преиспитивао је претходни, а све у потрази за најбољом тактиком једног истог подухвата.

 

Након што се дочепао свог плена, јагњета, преостало му је да пређе пут до шуме, а да га чобан, са његовим псима, не примети. Чак се и у сну осећало како му се тло под ногама тресе, док им је победоносно измицао, журећи своме одредишту.

Размишљајући како да се поставим спрам његовог сна, у коме је тако маштовито себе доживљавао као великог ратника, без много двоумљења одлучих се за најбоље и, уједно, најпростије решење: да глумим самог себе! Заструјавши силно, стадох насупрот његовим корацима, успоравајући их, да бих омогућио оним чобанима са шарпланинцима да га уоче. Како сам се надао, тако се и десило. Изненадна паника, која проради у срцу овог јунака, преобрати га у ловину, за којом поче трчати и старо и младо. Вук је, дахћући, покушавао да одлепи слепљене и једва помичне ноге од тла, не би ли им утекао, али потера је била све бржа и све ближа. Кад га скоро достигоше, ја напустих сан, остављајући вуку да га сам доврши. Та, на крају крајева, његов је и био.

Коначно кренух ка сновиђењу које ме је највише занимало. Преда мном је лежала лисица, равномерно дишући. Полако јој се примићући, ја сам овде, због целокупне досадашње историје између нас двоје, сва своја чула подигао до крајњег степена невидљивости. Још кад свему додах лијину тренутну важност у новонасталим дешавањима и доказе на које бих, елем, могао да налетим у истраживању, мислим да је збир разлога био више него довољан за овакву једну преопрезност. И тако, не правећи ни сенку, пажљиво се провлачих покрај сваке њене длачице.

Савладавши цео лавиринт осетљивих станица, најзад се нађох на жељеном месту. Изузев самог садржаја, њен сан се није разликовао од остала три: и он је био пун похлепе, самодопадљивости, лукавства и томе слично. Другим речима, свега оног чега би се паметан постидео. Затекао сам је пред вратима кокошињца. Управо је била бацила око на једну крупну кокош. Али, да би свој наум спровела до краја, морала је, по изласку из кокошињца, да избегне сусрет са дворишном куцом. И ево шта је министарка смислила: да акцију започне, баш са њим! Наиме, лукаво кренувши супротним смером, она, машући репом, покуша да наведе дворишног чувара да је прати - што овај и учини. Затим се сакри у посебну рупу, пред којом остави њега да лаје, а сама пође ка излазу са друге стране, који је водио на споредни пут до кокошињца. Наравно, у међувремену су се куци придружили и укућани, остављајући јој тако на милост и немилост незаштићену кокош.

Увукавши се дубље у њену оставу са глумцима-статистима, наишао сам на преко потребан лик и извукавши га, пожурих до кокошињца. Кад се његова врата отворише и лисица, сва усхићена скочи унутра, ја јој брже-боље потурих у наручје тог новог глумца – сову! Њен скок се у трену заустави, чинећи да „виси“ у ваздуху... Била је у толикој мери збуњена, да збуњенија није могла бити. По мени, био је то, ипак, знак да сам дотакао неки живац, који је у себи носио знаке живота.

 

Напустио сам је у том и таквом расположењу, а по њеном уранку се могло приметити да је оно и даље држи. Храна јој, очигледно, није пријала. Али тако је то са пријатељима: они и нису храна за стомак, већ за душу. Јела су за стомак, али од њега стомаци отежају; пријатељи су за вечност, да се уз њих расте.

Аларм за некакву опасност је у толикој мери бубњао кроз њену савест, да је допирао чак до мене... А ја јој баш и нисам био близу. И тад је уследило нешто крајње неочекивано: први пут ме потражи погледом, па још каквим - препуним молбе! Дакако, мислио сам, после свих ноћас изведених представа, чини се, ветре, да је и на тебе дошао ред да се изненадиш. И не само да се изненадих, већ се и одушевих! Наравно, сад више нисам морао да јој помажем тек совине жеље ради, јер, угледавши је тако рањиву, под плаштом грубе одбојности, би ми драго што, о чуда, наиђох на нежно и осетљиво срце.

- наставиће се -

аутор: причалица

 

[Одговори]

Kakav novi avatar! A tek nastavak! Cmokić!

Comment by sanjarenja56 (10/23/2009 19:23)

[Одговори]

*сањарења
Жар птица; допадљива, зар не? А да видиш само како је раскошна у пуној величини.
А за наставака вас овог пута послушах, хе, хе, па пожурих. Љубац и теби, мила!***

Comment by pricalica (10/23/2009 19:31)

[Одговори]

..poz..

Comment by Jovan s.s. (10/23/2009 19:45)

[Одговори]

*Јован с.с.
И теби, Јово, поззз.... Хвала на посети. ****

Comment by pricalica (10/23/2009 19:49)

[Одговори]

Hmmm... pricica ide dalje. Ljudi i zivotinje. Da li tu postoji razlika?

Comment by bokikojic (10/23/2009 21:08)

[Одговори]

I da...
nastavak sledi...
Sjajno ide ova prica.

Comment by casper (10/23/2009 22:28)

[Одговори]

Samo se javljam:
Prisutna:)))

Comment by AnaM (10/23/2009 22:48)

[Одговори]

Maseemm!! :)))

Comment by jelence (10/24/2009 13:38)

[Одговори]

*бокикојић
Прича покушава да их нађе и укаже на њих. Поздрав!**

Comment by pricalica (10/24/2009 15:30)

[Одговори]

*каспер
Само сам чекала да се појавиш и - приметиш, хе, хе. Грлим!***

Comment by pricalica (10/24/2009 15:31)

[Одговори]

*АнаМ
Прибележено, Анамко, не се бригај, хе, хе... Поздрав ти!***

Comment by pricalica (10/24/2009 15:31)

[Одговори]

*јеленче
Машем, Име, и ја теби јааакооо!!!*****

Comment by pricalica (10/24/2009 15:32)

:) [Одговори]

jako lepo :D** pozdrav

Comment by panthera (10/24/2009 16:50)

[Одговори]

Šta li bi naš Vuk rekao da mu se neko ušunja u snove :)

Svidja mi se : prijatelji su hrana za dušu, baš lepo rečeno :)
Pozdrav.

Comment by poluuspavanka (10/24/2009 21:06)

[Одговори]

malo kasnim, ali uredno pratim. i primećujem da bolje poznaješ životinje i od doktora Dulitla.
Prijatno!

Comment by domacica (10/24/2009 21:10)

[Одговори]

"пријатељи су за вечност, да се уз њих расте."
Kako je ovo lepo receno.
:))
PS: Nemam pristup e-mail servisu i pisao sam o tome. Evo ti nove adrese pa pisi.
Nisam zaboravio,
:)))
Pozdrav, moja pricalece .

Comment by Talas (10/25/2009 17:03)

[Одговори]

*panthera
Пре свега - добро нам дошла! Хвала ти за коментар и драго ми је да ти се допада. Поздрав и свако добро!****

Comment by pricalica (10/25/2009 18:19)

[Одговори]

*полууспаванка
Ха, ха, не знам шта би рекао, али било би било занимљиво чути. Поздрав, девојчице!***

Comment by pricalica (10/25/2009 18:21)

[Одговори]

*домаћица
Нисам до сада имала прилике да се у то уверим, али ћу морати да проверим, хе, хе. Мада сам ја у писању приче више нагињала Опстанку животиња. Поздрав, драга!***

Comment by pricalica (10/25/2009 18:23)

[Одговори]

*Талас
Хвала, пријатељу!
Него, где да видим ту адресу, ха, ха. Јел то опет нека потрага по блогу, Аласе? Јој, што ја њега волим, нарочито кад ме остави овако збуњену, хе, хе. Бистро!***

Comment by pricalica (10/25/2009 18:25)

[Одговори]

Klikni ovde.
A imas u administraciji na mom komentaru, ha ha ha.

Comment by Talas (10/25/2009 20:14)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме