Четвртак, Новембар 27, 2008

наставак...

У сусрет нам је долазила лисица, тако бучно, да се сова зачуди, што њене ионако буљаве очи начини још буљавијим. Па ипак, све ово не потраја дуго - тек трен. Већ колико наредног секунда, она поврати своме држању малопређашњу сталоженост, дочекујући пролазницу с речима:

- Какав жесток дан, ха

- Као да је неког брига... – одговараше лисица гласом у коме малодушност, чинило се, сави себи гнездо.

- Није ли помало опасно лутати тако... хм, незаинтересовано?

Премда смирено говорећи, у совином погледу се сасвим јасно огледала жеља за наставком разговора. Била је радознала, но пазила је да се не изда наметљивошћу.

Лисица је, пак, одговарала онако како је и изгледала – изгубљено.

- Зашто? Чему опирање, кад је ионако све у умирању?

- Аха, то ли је! – дочека сова њене речи уз једва приметну промену гласа. Нашу пријатељицу нешто мучи...

Као да се трже, лисица поче да загледа около.

- Хех, нашу! – проговори након кратке станке и то тек пошто саму себе увери у неистинитост совиних речи. Ја овде не видим никога сем тебе и мене.

- Да, да, сасвим је очигледно, драга: од силне муке, теби је штошта замагљено. Да није тако, јасно би осетила овај дрхтај ветрићка, који се покушава скрити преда мном. Мада, не знам зашто...?!?

Немогуће! Та мислио сам, оно... трудио сам се да ни не дишем! Али, авај, ни овде не добих време за дубљу мисао, будући да ме оштар лисичин цијук натера да потражим бољи заклон.

- Ветар!!! Где?! Покажи ми тог ниткова, да му ја... ја.. да му, ууух!

- У-ху, ал` смо љути! А што толико, побогу? – упита сова, ни тренутка је не испуштајући из вида.

- Како то мислиш: зашто?! Зар си слепа код очију? Не видиш ли шта нам је тај «ветрићак» направио од шуме? – одговараше лисица киптећи од гнева.

- Хоћеш рећи: шта нам је ватра приредила?!

- Не, него паметни ветар!

- Чудно! – примети сова. Зар ветар уме да упали ватру?

- Наравно да не. Баш будалесаш, сово; ватру пали човек или гром.

Ма колико да је лисица бојила тон свог гласа, чинило се да сова томе не придаваше никакве важности. Но да ли сам ја био сведок коме се могло веровати?

- наставиће се -

[Одговори]

Nastavak tvoje priče teče lepo i pitko. Molim dalje.

Comment by sanjarenja56 (11/28/2008 06:22)

[Одговори]

slutim nastavak u kome će biti još mudrih razmišljanja.
Prijatno!*

Comment by domacica (11/28/2008 14:15)

[Одговори]

*сањарења56
Умолила си, мила. Већ ускоро, надам се...

Comment by pricalica (11/28/2008 18:36)

[Одговори]

*домаћица
Ослушкиваћемо мудрост кад говори и исту ћемо у причу удевати. Хвала!

Comment by pricalica (11/28/2008 18:37)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме