Четвртак, Новембар 13, 2008

наставак...

У сусрету са рашчерупаним грањем, које је аветињски упијало у себе месечеву светлост, указујући на своју инвалидност – устукнуо сам. Где год ми је поглед прошао, све је зрачило црном бојом мученичке патње. Пред мојим се очима, у свој својој нагости, јављало моје чедо...

Признајем! Крив сам! Покушавао сам да вриснем, загледан у своје окрвављене руке; али ваздух је сушио моје непце, спречавајући глас да изађе. Хтедох да плачем, али нисам знао како, јер ми плач није био својствен. Мислио сам, и покушавао то што бих смислио, не бих ли изазвао било какав знак самилости на лицу ове унесрећене шуме. Но њена је воља за животом била толико слаба, чак толико, да је ни жеља за осветом није одржавала. Притиснута црном плочом, она се добровољно сурвавала у бездан...

Премда суочен са тешким безнађем, допустио сам крилима да ме за кратко понесу до горњих спратова; надао сам се, како ћу, можда, тамо затећи пулс. Нажалост, ни ту нисам ништа боље прошао. И да зло буде веће, притисак оно мало преосталих грана саплео је моја крила, терајући ме натраг у згариште. Без трунке отпора у себи, признадох пораз, повинујући се задатом правцу.

И док се, прекривен црнилом немоћи, препуштах згаришту на конак, кад, одједном, нешто ме прену. Тргавши се од чудног осећаја, прелетех погледом по околини. И тада опазих њу, како, потпуно мирна, пажљиво посматра.

Ху-ху! – огласила се.

Наравно, није ми била непозната, напротив. Сретао сам је небројено пута. Али да скакуће по земљи, забринуто, баш и не. Заправо, да будем искрен, овако - никада до сада.

Да, била је то сова. А како сам знао да је забринута? Па разуме се: прво што сам био врстан познавалац свих језика на овоме свету и друго, што сам је посматрао. И да не би било нејасноћа, наставићу причу на језику свакога од вас, као и до сад.

Дакле, у преводу, ове совине речи једнаке су узвику кога, у забринутости, сви користе, а које гласе: «Ух-ух!». Само, чинило ми се – а данас још и више - у нешто блажем облику.

Шћућурен уз само лице земље, као што рекох, ја сам је посматрао, глумећи невидљивост. Све нагле одлуке којекаквих мисли потиснух у други план, те се препустих догађањима. Но не беше ми нимало лако, јер сова имаше обичај да врти главом, што код мене изазиваше неку чудну потребу за смехом. Па ипак, премда с тешком муком, успевах да се обуздам, плашећи се за свој положај.

Као и у речима, та иста забринутост очитавала јој се и на лицу; али не и узнемиреност. Ово прво ми није представљало тајну, док за њену смиреност нисам налазио разумевање. И то ме копкаше! Међутим, тек што се почех забављати овом мишљу, кад, изненада, ово тајно дружење између мене и ње прекину нечије кретање.

- наставиће се -

[Одговори]

Lep nastavka priče. Radujem se što ima još, pričalice!

Comment by sanjarenja56 (11/13/2008 08:08)

[Одговори]

*sanjarenja56
А ја се радујем што се радујеш читајући. А и наставака има има...

Comment by pricalica (11/13/2008 18:26)

[Одговори]

Pišeš lepše priče od onih koje postavljaš kao najlepše iz riznice sa neta.

Comment by sanjarenja56 (11/13/2008 19:43)

[Одговори]

Е то си написала ти. А, видиш, ја увек застанем код било чије приче и мислим се: зашто ја нисам могла тако нешто да напишем? А још ако је прича народна, онда занемим од неке унутрашње драгости, јер сам слаба на народне умотворине. За то све имам да захвалим мојој баки, која ме је од малена навикавала на приче и оцу који ми је доносио бајке које је он уређивао у штампарији а које је добијао на поклон након успешно завршеног посла...

Comment by pricalica (11/13/2008 20:03)

[Одговори]

jasno, precizno, koncizno.
Sviđa mi se. Nema nepotrebnih riječi, viška epiteta..
čekam nastavak, pa zaokružujem:)

Comment by donna (11/13/2008 20:46)

[Одговори]

...citajuci ove redove, odnekud kao da cujem Poovog Gavrana ili Kafka zove me na Proces njegov da prisustvujem , dok Hickok s Kurosavom se dosaptava u koliko Rasomona ce smjestiti ovako najavljenu deltu nekog novog Eufrata,-sta cekas , 'Pricalice' !?

Comment by faraonn (11/14/2008 01:30)

[Одговори]

*donna
Добар је круг, Донна. Мере!

Comment by pricalica (11/14/2008 01:41)

[Одговори]

*faraonn
Ево, ево, хитам! Морам, шта ћу кад иштете, а, богами, и умете да иштете!

Comment by pricalica (11/14/2008 01:43)

[Одговори]

Opa i ovde ocekujem neku knjigu...:)
Lepo pricalice

Comment by tijanas (11/14/2008 11:10)

[Одговори]

*tijanas
Ће видимо, ће видимо, драга...

Comment by pricalica (11/14/2008 19:03)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме