Недеља, Октобар 23, 2011

Господ ће се постарати

 

 

 

 

"И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато

се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати."

(1.Мојс.22,14)

 

Накупило се брдо размишљања и, у томе гомилању, даће Бог, ваљда кад стигох до самог врха, дођоше ми мисли из Светог Писма о месту где се каже: „Господ ће се постарати“. И заиста, са њима, наиђе и дуго очекивано олакшање, које поче да бременитост одбремењује.

Превише се брине човек, није као птица, која пева и појем својим прославља Господа, знајући да се Он брине о сваком створењу. Човек то заборавља – често. А размишљах о старости, о томе како смо ништа, пролазни, да нисмо ни као зрно песка, а опет, удостојени смо да будемо виши од звезда. Дакле, једнак број степеница и надоле и нагоре, па ко који смер изабере. Но није то увек праволинијско ни успињање ни срозавање, већ смешано: некад горко, некад слатко. И зна човек да је то услед грешности његове, те му кораци посрћу, будући да није достигао ни висину детета, а камоли висину раста Христова. Тугује, али не очајава, моли и вапи да га милост дотакне: он, да јој подножје целива, како би она лице к њему окренула, то лице које је иначе окренуто од човека због грехова који га прљају и сусрет одлажу. То жели мали бог у блату и томе се увек враћа кад му се у животу испречи брдо.

А у том и таквом размишљању, наиђем на једну дивну мисао, и песму, везану за старост. Како су се само уклопиле и у право време наишле! Мисао која каже: “Стари људи могу бити опасни јер им није стало до будућности“ (Џорџ Бернард Шо); песма је од Војислава Илића, „Старац“. И од њих осетих лепо душевно расположење. Тако, о мисли разговарах са женом у храму, нешто на тему дечје литературе, које је или мало или није ни за одрасле а камоли децу, на шта жена, која нема интернет, зна у чему је узрок томе: превише људи на планети! А заговорници те и такве идеје су људи престарели, било физички било у идејама, који су поверовали старој, лукавој змији - оцу сваке лажи. Било ми је дивно чути како се истина ипак не може сакрити и да медији нису једини извор информација.

Чудо је светлост, а светла мисао чудо над чудима: она развејава сваку таму.

За песму се постарао брат у Христу. Препознавање у стиховима: „... видим да већ нужан није нит` ко мени – ни ком ја.“, као и „... много милих мене чека у држави вечног сна.“, са којима сам, саживевши се, пролазила неколике дане пре тога, учинило је да у њима пронађем светоотачку мудрост. Живот на земљи је краткотрајна јава разуђених граница, која од човека уме да направи биљку, те није чудо да се он радује држави вечног сна где је блаженство. Јер смрт, по речима Апостола Павла, за верујућег човека је добитак. А како вера није свију, по речима истог апостола, отуд и много неразумевања за смрт, која није природни крај човековог постојања, већ неприродни догађај, то јест плата за грех (Рим.6,23), како нас уче Свети Оци.

Међутим, понекад је и верујућем човеку тешко да докучи истину, а камоли маловерном. А Господ пушта човека да тражи, куца и испитује и тек кад у њему помањка снаге, Господ прилази и диже онога за кога се распео на крсту. Умива ноге уморном од пута; одбремењује од труда и невремена бремените; напаја жедног, храни гладног; слабима у вери шаље чудо. И тако свима да буде све!

И мени је, као каквом недоношчету, послао, поред жене са којом разговарах у храму, и вест о чуду исцелења жене која болује од мултиплекс склерозе. Слава Му и милост! Кад ми је кум рекао да је болесна сестрица, жена која је годинама у колицима, али која је одмалена ватрено исповедала Христа - ишла у храм и кад се није смело, трпећи нападе у име Христово, жена коју је муж оставио а о њој се бринула мила ћерка, девојчурак послушни, ђак основне школе, кад ми је рекао да је дошла код брата у радњу и срео се са њом, јер ту ради - занемео је од драгости! Хтео је у секунди свашта да је пита, али речи није било. Она га је само погледала с разумевањем и насмешила се, Богу благодарна.

А сећам се, пре неку годину, кад је у храм требало да стигне део моштију Светог Кнеза Лазара, она је седела поред мене. Тад смо се упознале и одмах ми је за срце прирасла. Има тако људи са којима се одмах нађете, а са некима се не можете срести читавог живота ни на једној раскрсници, ма колико близу да стојите. И молих се Светитељу, Мученику Српском Лазару, да је погледа и оздрави: њу или слепу девојку, да пројави Господ славу Своју кроз угодника Свога, не да буде моја воља већ Господња. И када чух да се мученица дигла из постеље, обрадовах се у духу тако силно, још једном осетивши милост речи „Господ ће се постарати“.

Међутим, ту чудима није био крај. По повратку из храма, у кући ме је дочекала девојка, и сама мученица, а која одскора и сама себе тражи у Православљу. Чувши за чудо о исцелењу жене - а ја јој споменух још једну болесницу, коју је исцелио Свети Василије Острошки, слава Му и милост, од исте болести - она се удиви, јер и њена сестра болује од тога. А узроци су били више него препознатљиви: стрес, стрес и само стрес - одмалена. Моја девојка, је, каже, Богу благодарна што је нас нашла и што је, дружећи се са свима нама, њен живот из корена почео да се мења. Она, која је целог живота јела месо - рибу ни да проба, почела је да пости. И жели да пева и поје Богу у славу.

А све то време, ја само слушах и слагах речи у своме срцу, славећи и благодарећи Бога, Који је у своје време послао реч, још једном посведочивши да ако смо ми и неверни Он остаје веран! И увек се стара и брине о Онима који Га са сузама траже. И како онда да се не радујемо са Псалмопојцем Давидом, који каже: „Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.“ (Пс.42,5)

 

причалица

16./20. октобар лета Господњег 2011.

 

 

[Одговори]

kad lek za dušu tražiš i nadješ na pravom mestu - telo će "samo" ozdraviti.
sa velikim zadovoljstvom pročitah ova razmišljanja
Prijatno!

Comment by domacica (10/23/2011 17:10)

Slava i Hvala Bogu [Одговори]

1. Hvalite Boga u svetinji njegovoj, hvalite Ga na tvrđi slave Njegove.

2. Hvalite Ga prema sili Njegovoj, hvalite Ga prema visokom veličanstvu Njegovom.
3. Hvalite Ga uz glas trubni, hvalite ga uz psaltir i gusle.

4.Hvalite Ga s bubnjem i veseljem, hvalite ga uz žice i organ.

5. Hvalite Ga uz jasne kimvale, hvalite ga uz kimvale gromovne.

6. Sve što diše neka hvali Gospoda! Aliluja!

Slava; I Ninje;Aliluja! Psalam 150

Comment by Mariana Ž. (10/23/2011 17:50)

[Одговори]

Tu sam...

Comment by anam (10/23/2011 18:28)

[Одговори]

"Cudo je svetlost, a svetla misao cudo nad cudima..."- veliki pozdrav pricalice. Meni je drago za raskrsnicu na blogu sto te sretoh kroz pricu tvoju.

Comment by merkur (10/23/2011 19:04)

[Одговори]

Tek sada, iz ovog položaja, nakon što sam pročitala nešto ovako vrhunksi napisano, shvatam koliko mi je trebalo da pročitam i upijem ovako uzvišene misli !
Sad sam okrepljena i osvežena i čini mi se da ne bih stigla da zapišem sve što mi je palo na pamet, sve i kad bih pisala kako rukama, tako i nogama !
Gospod nas pušta da tražimo, zato što zna da je najveći blagoslov i najlepši osećaj - spoznaja ...
:)
Divno, kao i uvek !
(Grloljub se podrazumeva)

Comment by mimche (10/23/2011 19:04)

[Одговори]

Nije svakom sudjeno čak ni da potraži. Koliko li samo bivaju uskraćeni. Grlim te, draga.

Comment by roksana (10/23/2011 21:54)

[Одговори]

Само да оставим траг, да знаш да читам и верујем у добро, у породицу, у традицију и мудре мисли које произилазе из ње.

Поздрав

Comment by krilaandjela (10/23/2011 23:25)

[Одговори]

*домаћица
Драго ми је, јер ће се, дао Бог, наставити. Грлим!:)))

Comment by pricalica (10/24/2011 02:18)

[Одговори]

*Мариана Ж.
Ја сам само замислила песму, а ти си већ поставила. Грлим!:)))

Comment by pricalica (10/24/2011 02:19)

[Одговори]

*Анамче
Важи!:)))

Comment by pricalica (10/24/2011 02:19)

[Одговори]

*меркур
Велики поздрав и теби, и радост да смо се, дао Бог, среле. :)))

Comment by pricalica (10/24/2011 02:20)

[Одговори]

*мимче
Само записујемо време у којем живимо и које, собом, исписујемо. Знам ја какав је то осећај, кад се наиђе на нешто допадљиво. Али мени то знају често да буду и ваши коментари, те могу само да додам: наставићемо се, Боже здравља и живота. Грлољуб и теби, мила девојчице!:)))

Comment by pricalica (10/24/2011 02:22)

[Одговори]

*роксана
Јесте, мила, али неки не хају. Јер је речено: "А што вам кажем - свима кажем!". И изговора нема. Љубим!:)))

Comment by pricalica (10/24/2011 02:24)

[Одговори]

*крилаанђела
И ја оставих траг код тебе, где си ти писао неким блогомислима инспирисан, Крилце драго. Поздрав ти!:)))

Comment by pricalica (10/24/2011 02:24)

[Одговори]

Ponekad nije lako pratiti misli, ali vredi.

Чудо је светлост, а светла мисао чудо над чудима: она развејава сваку таму.

Comment by sanjarenja56 (10/24/2011 07:22)

[Одговори]

Pa šta ćeš kad smo na istoj frekvenciji.Osmeh veliki

Comment by Mariana Ž. (10/24/2011 10:08)

[Одговори]

*сањарења
Али најпре треба научити распознати мисли. Кад се то научи, онда заиста вреди.

Comment by pricalica (10/24/2011 19:27)

[Одговори]

*Мариана Ж.
Мило ми мЛого због тога, сестрице. Осмех узвраћен!:)

Comment by pricalica (10/24/2011 19:27)

[Одговори]

Put kojim se ređe ide izbegavaju mnogi.

Comment by biljanak (10/24/2011 21:24)

[Одговори]

*биљанак
Еее па није лако носити крст! Да је мени то да научим...

Comment by pricalica (10/25/2011 02:16)

[Одговори]

Ово је почетак једног новог циклуса прича, колико могу да приметим: стил је препознатљив, као и богољубље и човекољубље које избија из сваке речи, а опет - идеја водиља наглашена у свакој причи.
Само напред, драга Причалице!
Потребна нам је оваква духовна храна.

Comment by Ви (10/29/2011 10:15)

[Одговори]

*Ви
Јесте, радости. Но за сада ће се само сабирати, како која стигне, и у целину свезивати, јер, иако су наизглед засебне, оне се још како надовезују једна на другу. Хвала Ти на подршци, трудићу се у започетом. Љубим!:)

Comment by pricalica (10/29/2011 18:58)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме